Briga za sreću drugih, nama bliskih i voljenih osoba, ponekad uništava našu ličnu sreću, a nesrećna osoba ne može nikog drugog da usreći. U suštini, svako je odgovoran za sopstvenu sreću (kao i za sva druga osećanja i stanja) i naša sreća ne zavisi ni od koga, ali iskazivanje pozitivnosti, davanje iskrenih komplimenata, uvažavanje drugih osoba, velikodušnost i ljubaznost – nas same usrećuju, pa prema tome, usrećuju i druge osobe. Ili im barem donose prijatnost i ulepšavaju dan. Samo treba da naučimo i da steknemo naviku da iskazujemo pozitivnost, da je svesno emitujemo i njome zračimo, pa da to činimo svakodnevno, bez napora i sasvim iskreno. Kao što treba da naučimo da kažemo drugima da sada ne možemo ništa pametno da im kažemo i da nemamo energije za deljenje, da nam treba za nas same sve što imamo.
Baš mi je drago što sam te srela (uvek se radujem kad te vidim) – kad ti susret sa nekom osobom izmami osmeh i iskreno joj se obraduješ, jednostavno to i reci. Neki ljudi to čine spontano, a neki imaju zadršku – oni će se toplo rukovati i biće nasmejani, ljubazno će vam se obratiti, ali ćete osetiti njihovu želju da ostanu na distanci – na nivou obične srdačnosti, bez mnogo emocija. Kad uneseš emociju u svoju srdačnost, ona je prihvaćena kao autentična i iskrena i tada prenosi dobre vibracije i usrećuje – i tebe, i ljude na koje je usmerena.
Da li se sećaš kad…(možda se ti ne sećaš, ili nisi ni znala…) – kad pokažeš drugoj osobi da pamtiš neke detalje njenog života, nešto što je ostavilo pozitivan utisak na tebe, a čega ona možda nije bila svesna, odaješ joj priznanje. Time joj govoriš da je jedinstvena, da ti je ostala u lepom sećanju, da ti je draga i da ćeš je uvek po nečemu pamtiti. To priznanje ima vrednost i snagu, čak i kad je izrečeno godinama kasnije i odnosi se na nešto o čemu nismo ništa znali – na pozitivan uticaj koji smo na nekog izvršili i utisak koji smo trajno ostavili u nečijem srcu.
