Divim ti se… – sa ovim ste na klizavom terenu, jer obično se ova izjava divljenja sreće u obliku “ja se tebi divim kako možeš to da podneseš” pri čemu dobiješ opis sebe kao žrtve koja trpi stvari koje normalna osoba ne bi trpela, ili uopšte ne bi ni došla u situaciju da ih trpi, spakovan u oblandu pozitivnosti. Kad izražavaš svoje divljenje, neka to bude zbog nečije hrabrosti, snage, načina na koji se odnosi prema svojoj deci, roditeljima, bliskim ljudima – za dobre, iskrene i zdrave odnose koje imamo sa drugima skoro nikada ne dobijamo nikakvo priznanje, i svakome će lepe reči koje se odnose na tu oblast života, puno značiti (neko primećuje da radiš dobro, nešto što inače mnogi ljudi rade loše, a uopšte niko i ne govori o tome).
Verujem u tebe – kad neko sumnja u sebe, potrebno je da mu na najubedljiviji način kažeš da ti veruješ u njega i da mu objasniš zašto – zato što je pametan, vredan, zato što je super to što radi i što je i do sada uspevao u raznim teškim situacijama, pa je stekao mudrost i iskustvo – zato što ima sve što mu treba da bi uspeo. Kad to izgovorimo iskreno i sa ubeđenjem, shvatamo da je to potpuna istina, koja se odnosi ne samo na tu osobu, nego i na nas same, i uopšte na svakoga, ko u nekim trenucima gubi snagu, koleba se i posustaje.
Pogledaj šta si sve postigla – uz nabrajanje tih postgnuća, onako kako ih vidiš, iskreno, sa poštovanjem i divljenjem. To je prava injekcija pozitivnosti, koja u sistem druge osobe ubrizgava velike količine validacije, to je nešto što svako treba da čuje o sebi, to je poklon drugoj osobi – ogledalo u kome može da vidi svoje najlepše lice i svoje najbolje osobine. Svi to zaslužujemo.
