Možda smo u svemu dovoljno samostalne, sposobne i kompetentne, dok smo u vezi i dalje podređene, prihvatajući patrijarhalni kodeks ponašanja, koji smo usvojile. Možda nismo ni svesne toga koliko smo na usluzi i koliko se podređujemo muškarcu i vezi, jer nam je to sasvim normalno – tako smo vaspitane i tako rade i druge žene, jer, treba sačuvati svog muškarca. Ali on nije biljka u saksiji, koju moramo da negujemo da nam ne uvene, niti nevaspitan pas koga moramo da držimo u boksu, da ne pobegne. Ako čuvanje muškarca znači da se odričemo sebe, da odgovornosti u vezi nisu ravnopravno podeljene i da on ima više prava, a mi više obaveza, potrebno je da postavimo neke zahteve i da promenimo neke automatizme, da bismo više poštovale sebe.
I vi se pitate
Kad se donose odluke, potrebno je da se konsultujete sa partnerom. Ali, potrebno je i da se on konsultuje sa vama. Ako stvari stoje tako da on sam donosi svoje i zajedničke odluke, a vi to prihvatate, nemajući slobodu da činite isto – onda se vi ništa ne pitate i to treba da se promeni, odnosno da se izjednači. Oboje se pitate i vaši rezoni i stavovi isto vrede. Kompromis pravite oboje – a ne samo vi.
