Stalno čitamo o tome da je sadržaj onog što govorimo samo deo komunikacije, a da ostatak čine neverbalne poruke – gestovi, pogled, osmeh, ton. Svi koristimo govor tela i neverbalnu komunikaciju, iako to uglavnom činimo nesvesno.
Neverbalnu komunikaciju donekle možemo da uvežbamo, ali ne u potpunosti, naročito tamo gde pokušavamo nešto da prikrijemo i gde se naša ubeđenja i mišljenje ne slažu sa onim što prikazujemo. Ako se bavite poslom u kome treba da pridobijete ljude i da ih uverite u ono što govorite, morate imati bazu u svojim uverenjima – najharizmatičnije su osobe koje zaista veruju u ono što govore, jer ih to motiviše da drugima uverljivo predstave svoje stavove. Osim gestova, mimike, nesvesnih i svesnih pokreta kojima nešto naglašavamo, u neverbalnu komunikaciju spada i ton, jačina i brzina govora, kao i ćutanje i “dramske” pauze u govoru.
U ovom tekstu, skrećemo vam pažnju na neke gestove i neverbalne poruke, koje možete osvestiti i koje vam mogu pomoći da ostvarite bolju komunikaciju sa ljudima oko sebe – u privatnom i poslovnom životu.
Pokreti rukama
Pokreti ruku treba da prate vaše reči i da ih naglašavaju. Dobri govornici to čine spontano – odgovarajućim gestovima ističu ono što govore. Ruke odaju naš temperament i to koliko smo zainteresovani i uključeni u ono što slušamo ili izlažemo. Obratite pažnju na to kako oni koji govore drže dlanove i kakve gestove prave, a zatim nastojte da sebe uhvatite u tome. Otvoreni dlanovi znače da ništa ne pokušavate da sakrijete i da ste iskreni u onome što govorite. Kada su dlanovi zatvoreni, sa palčevima okrenutim ka spolja, to je znak da tražite pažnju, a kada trljate dlanove, iskazujete sopstvena pozitivna očekivanja.
Kada spojite vrhove prstiju u piramidu, to znači, ako je vrh usmeren na gore, da ste samosvesna osoba koja voli da je slušaju, a kada je vrh uperen na dole, pokazuje da pažljivo slušate i čekate pravi trenutak da odgovorite. Prekrštanje ruku, igranje nekim predmetom, obično je znak nestrpljenja i nesigurnosti, koje pokušavamo da umirimo.
Pogled
Kada sagovornika gledate u oči i lice, uočićete mnogo toga – ako suviše trepće, nesiguran je, uplašen ili “drami”. Ako vas ne gleda dok sa vama razgovara, verovatno nešto krije. Zato, ako hoćete da budete ubedljivi, dok nešto saopštavate gledajte sagovornika u oči, uz gest “ponude” sa otvorenim dlanovima.
