Pre svega, budi svesna da on ne može da izađe iz svoje glave, da ga njegove misli ne ostavljaju na miru i da ne može da kontroliše šta i koliko misli. Pojam “glava kao košnica” ovde ima najbukvalnije značenje – u njegovoj glavi vri i zuji i aktivnost je neprekidna.
On će stalno imati pitanja – on ih stalno ima za sebe, a imaće ih i za tebe. On neprekidno nešto procesuira i konstantno je preplavljen konstrukcijama tipa “šta ako” koje se razvijaju u mnogo pravaca i teraju ga da i dalje, dublje i šire analizira – do obesmišljavanja. Dok se ne udalji toliko daleko od početne tačke da pomisli da je naprosto odlepio – on ne zna kuda će ga misli odvesti, on stalno pokušava da stigne na jedno mesto, a stiže na deset mesta odjednom, odakle se onda granaju nova pitanja i nove putanje koje vode na sledećih dvadeset mesta, sve udaljenijih od onog gde on želi da bude. Od odgovora. Njegova pitanja nikada nemaju samo jedan odgovor, njemu je teško da prihvati jednostavne istine, jer je u njegovom mozgu sve komplikovano, sa tendencijom da bude još komplikovanije.
