Kad voliš nekog ko preterano analizira, ti moraš da budeš na zemlji – sigurna u svoja osećanja, sigurna u svoju vezu i uvek korak ispred njega. Moraš da paziš da mu se u glavi ne podigne tajfun sumnje u sebe i nedostatka samopouzdanja. Nije dovoljno da mu kažeš da si tu za njega, nego preduzmi akciju. Kad on počne da luduje, stvori se pored njega i budi spremna da ga saosećaš sa njim i da ga razumeš – to će ga umiriti.
Potrebno je da ne dižeš gard kad te on ispituje o tvojoj prošlosti, ili o tome gde si sinoć i u kom trenutku tačno bila i sa kim. On je preplavljen strahom i njegova “šta ako” su se već razgranala na stotinak opcija, sve jedna gora od druge. On je u tripu da je sve strašno, dok ti misliš da je sve sjajno, jer te ne opsedaju sumnje i strahovi. Strah i sumnja su u njegovoj glavi i za njega je to realno. Ne treba da mu kažeš da nema razloga da se tako oseća, nego da ga razumeš i da ga ohrabriš da ti sve kaže, da sve poveri, da sve istrese iz sebe – sam taj čin će mu razbistriti glavu i smanjiti zujanje one košnice. Potrebno je da mu pokažeš da ga uvek voliš, koliko god on preterano analizirao, mučio sebe i tebe i uporno se brinuo zbog jednih te istih stvari, o kojima ste već razgovarali i raspravljali.
