Kad volite nekog ko neprestano razmišlja o svemu, trudeći se da sagleda pitanje sa svih strana, da ga “secira” na delove, svaki deo analizira iz više uglova, a zatim te delove opet spoji u smislenu celinu (što obično ne uspeva), to je kao da volite osobu koja je malo odvojena od realnosti. “Overtinking” baš i ne spada u psihološke probleme i poremećaje, ali verovatno jeste neki oblik neuroze, preosetljivosti na mentalne aspekte, dok se neki drugi zanemaruju (emotivni, praktični, intuitivni).
Overtinker je osoba koja zloupotrebljava inteligenciju – ili je zloupotrebljena od strane svoje inteligencije – neko kome pamet smeta da se opusti i uživa u životu. I ako volite ovakvu osobu i živite sa njom, neće vam biti lako, jer ćete morati umesto nje da vodite računa o bitnim stvarima, koje ona zanemaruje i previđa u svom predetaljnom preanaliziranju.
Vaš je zadatak da budete tampon zona, rastvarač, anestetičar, neko ko predstavlja oazu smirenosti i zdravog razuma, a dodatni teret će vam biti to što ste možda jedina osoba kojoj overtinker veruje. Ali to poverenje je ujedno i olakšavajuća okolnost – kad mu kažete da će sve biti u redu, moći će da se umiri i poveruje vam, iako nemate nikakve analitičke dokaze za tu tvrdnju.
Osim beskrajnog strpljenja i smirenosti, potrebna vam je i ogromna količina ljubavi i apsolutne sigurnosti u sebe i u svoju vezu – morate prihvatiti svoju ulogu u odnosu i dosledno je igrati, jer se overtinker nikada neće promeniti i postati manje naporan i zahtevan. Ali će vam verovatno biti uvek jednako zahvalan što idete korak ispred njega i uklanjate distrakcije, koje bi ga odvukle s puta, što ste uvek tu da priskočite i uverite ga da će sve biti u redu, što ste njegovo svetlo na početku i na kraju tunela i što su ti tuneli, zbog vas, manje dugački, crni i zastrašujući.
Mnogo je toga što morate razumeti – strah i teskobu koji se pojavljuju niotkuda, zaposedajući um vašeg overtinkera, sumnja u sebe, u vas, u stvarnost, a zatim prezir prema sebi što vas je namučio sumnjajući (naročito ako je sumnjao u vas). Preteći talasi valjaju se na horizontu njegovih vidika, čak i onda kada je dan sunčan, more misli mirno i oboje nasmešeni i opušteni leškarite na plaži prijatnosti i dobrog raspoloženja. Možda je prijatnost stanje koje ih uznemirava i ne mogu dugo da je podnose, pa moraju da puste da ih preplavi strah, zabrinutost i sve moguće varijante svih najgorih scenarija, da bi mogli da povrate ravnotežu – mozak overtinkera radi na čudan način, ali dosledno. To je nešto što uvek možete da očekujete i što treba da prihvatate mirno, bez optuživanja da vam to kvari raspoloženje i upropašćuje dan koji je mogao da bude savršen.
