Biti ono što jesi među ljudima koji uglavnom nastoje da sakriju ono što jesu i da prikažu ono što nisu, a što na površini treba da liči na ono što ti jesi, odnosno da prikaže dobronamernost, istinoljubivost, razumnost, osećaj za pravednost, pa čak i plemenitost i humanost – pozicija je u kojoj je onaj ko je zaista dobar, pravedan, istinoljubiv, otvoren, razuman, plemenit i human, naivac i budala među onima koji umeju da manipulišu i da izvuku ličnu korist, jer su u suštini koristoljubivi, sebični, prezrivi, isključivi i skloni da posežu za svakakvim sredstvima zarad lične dobiti.
Dakle, ako si naivac, a nisi glup, u izvesnoj si prednosti u odnosu na one koji su prepredeni, ali glupi, jer ćeš ih odmah provaliti. Međutim, ako te ubace u mašinu prepredeni i pametni, šanse da se orijentišeš po najosnovnijim reperima (gde ti je dupe, a gde glava) minimalne su. Kako da zaštitiš svoj integritet, kad se suočavaš sa situacijama u kojima te drugi iskorišćavaju, jer tačno znaju da mogu da računaju na tvoje poštenje, na to da nećeš slagati, da ćeš odražati obećanje, ispoštovati dogovor i sama sebe uvaliti u nepriliku svojom doslednošću?
Nepoštenima je lako – oni znaju da se isplati glumiti poštenje i pri tom pretpostavljaju da i svi ostali tako razmišljaju, jer polaze od sebe. Oni su po difoltu sumnjičavi, dok se ne uvere sa kim imaju posla, odnosno, da li je pred njima poštena i naivna osoba (ovca za šišanje), ili neko nalik njima, ko zaslužuje poštovanje i ko izaziva njihovu inteligenciju i sposobnost da iskažu svoju prepredenost na višem nivou. Oni uživaju u svojoj veštini i performansu, nemaju moralne dileme i ne preispituju se u tom smislu. Nemaju problem sa samopoštovanjem, osim ako su veoma kompleksne ličnosti, visoke inteligencije, koje teže duhovnim vrednostima, ali istovremeno teže i moći i kontroli. Tada umeju da budu naročito zli, što je odgovor njihovog bića na samomučenje kome su neprekidno izloženi. Mnoge istaknute istorijske ličnosti patile su od ovog unutrašnjeg rascepa.
