U savremenom svetu u kome se sve kreće užasno brzo, stalno balansiramo na ivici sunovrata, pokušavajući da ostvarimo svoje snove, da ispunimo svoje zadatke, da se realizujemo u svim aspektima života, a da pri tom sačuvamo razum i stabilnost, da se ne preopteretimo, da ne sagorimo. I stalno smo u opasnosti da nam se upravo to desi, jer smo svakog trenutka napeti u borbi za postignuća – neprekidno smo u ringu, podignutih pesnica, poigravamo na prstima, pokušavajući sve što umemo, da „savladamo protivnika“, da pobedimo. U toj borbi, najveći neprijatelj je vreme i njega nikako ne možemo pobediti. Stalno nam izmiče i tera nas da se još više naprežemo, da se dovijamo u pokušajima da se što praktičnije i pametnije organizujemo, da odredimo prioritete, da budemo produktivni i da ugrabimo i malo tog neuhvatljivog vremena da se opustimo i osetimo malo mira. Ali ni u tom ugrabljenom miru nismo mirni, jer osećamo da gubimo vreme, osećamo krivicu što „lenstvujemo“, umesto da radimo nešto korisno.
Jedna od najizazovnijih stvari za nas može biti da naučimo kako da prestanemo da ispunjavamo svoje dane stvarima koje nas ne ispunjavaju, samo zato da ne bismo iskusili „prazan hod“ i ubod krivice što ne radimo ništa, jer ako ništa ne radimo, onda ništa i ne postižemo i svakako nismo dostojni uspeha.
View this post on Instagram
Istina je da, bez obzira u kojoj se životnoj fazi trentuno nalazili, ne morate sve da uradite, ne morate čak ni sve da razumete, niti da isplanirate. Ne morate sve da postignete i sve da imate. Sasvim je u redu da ne znate kuda vas vodi vaš profesionalni put, ili čime tačno želite da se bavite. U redu je da ne putujete i obilazite svet (iako ste to zacrtali kao jedno od obaveznih iskustava za ispunjen i smislen život), u redu je da nemate partnera i ne znate ko je ljubav vašeg života i da li ćete je pronaći.
Istina je da ne možete da požurite, odnosno, da nećete pre postići svoje ciljeve, ako žurite, jer se pomaci dešavaju onda kad ste spremni za njih (čak i onda kada osećate da uopšte niste spremni) i da se dinamika vašeg života i razvoja kreće po nekom sopstvenom nacrtu, koji je višedimenzionalan i koji najmanje uzima u obzir vaše ambicije i vaše strahove.
Vreme pobeđuje u svakoj borbi, zato nemojte voditi te borbe. Ne žurite, jer žurba ništa ne ubrzava, samo donosi stres i sagorevanje. Dovoljno je da ostanete na svom putu i da dajete sve od sebe da učinite pravu stvar u trenutku kada nešto činite.
Možda ne volite „prazan hod“ jer znate da će vas preplaviti misli, koje ste uspešno držali na distanci, baveći se distrakcijama. Sve što radite, može biti distrakcija – od svojih misli možete (privremeno) pobeći u bilo koju oblast produktivnosti i akcije, možete raditi prekovremeno, vežbati kao olimpijac, pripremati zdrave obroke svakodnevno, održavati red, čistiti i glancati kao profesionalna spremačica, možete servisirati svoju porodicu, pomagati prijateljima, pohađati seminare i unapređivati svoje znanje i veštine (ili učiti nove) – možete svaku sekundu u danu provoditi u frenetičnoj aktivnosti, dok uveče ne padnete u krevet i u zaborav sna. Ali ne možete večito tako. Potisnuti sadržaji naći će načina da izbiju na površinu, događaji će se „namestiti“ tako da vas nateraju da stanete, život će sabotirati vaše distrakcije, možda tako što će vam doneti neki poremećaj zdravstvenog stanja, zbog kog ćete morati da usporite, da ne radite, da mnogo ležite i lagano šetate – i da usput osećate sva osećanja koja ste do sada potiskivali i da osluškujete zujanje košnice svih onih misli od kojih ste bežali u prezauzetost i neprekidnu aktivnost.
View this post on Instagram
Ali vi možete postupiti mudro, možete usporiti pre nego što vas životni događaji (i diverzije) nateraju na to. Možete usporiti i odmoriti se. Možete biti „sebični“ i zarad sopstvene dobrobiti na duge staze, možete uzeti odmor i provesti ga tako što ćete se stvarno odmarati. Možete živeti sopstvenim tempom, jer vaše putovanje je samo vaše i dozvoljeno vam je da putujete sporije nego ostali. Oni mogu leteti avionom (i voleti to iskustvo), a vi možete putovati vozom, posmatrajući prizore i pejzaže koji promiču kraj vas. Možete i odspavati tokom puta. A možete putovati i pešice, makar s vremena na vreme, praveći često pauze, da se odmorite, da poležite na travi, gledajući u nebo, slušajući ptice, osećajući zrake sunca na svom licu. Dišući i mirišući. Dozvoljeno vam je da uživate u putovanju i da ponekad ne radite baš ništa, osim što uživate u putovanju, makar se ne pomerali s mesta.
To nepomeranje je deo puta, i to možda najvažniji i najproduktivniji. Jer dok mirujete i dišete, možete promišljati i osećati, možete obratiti pažnju na svoje telo, na senzacije i osećanja, koja vas pozivaju da uradite ono što želite. Možete uzeti pauzu od onog što „mora“ i „treba“ možete odustati od kontrole i prosto proživljavati.
Potrebno je dosta hrabrosti da dišete duboko svakog dana, da spavate mirno tokom noći, da budete prisutni u onome što se dešava ovog trenutka.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
