Odlazim, žurim kući. Moram da učim. Ne, ne, hoće da me odveze. Ćutimo. Pušta muziku, neka dobra pesma i rado bih rekla da pojača do daske, jer mi se peva, ali ne progovaramo i bezveze mi je da prva progovorim. Rastajemo se u blagoj tišini. Nema razmenjivanja nežnosti, samo pogled.
Jutro je. Cedim pomorandžu iznad čaše, onako kad svaki put kažem da više neću, jer sok prska na sve strane i sva se umažem. U drugoj sobi zvoni telefon. Psujem, ko god da je, gde baš sad zove. Nema veze, odlazim da se javim. On je. Glas mu je veseo. Igrao je fudbal sa ortacima i setio se da bi večeras mogli na kafu. Baš za vreme fudbala. Veseo je i cvrkuta slatko sa druge strane. Hoću na kafu. Još od onog petka.
Ima jedno mesto gde je kafa mnogo dobra, kaže da prave fenomenalnu penu
Izvori fotografija: 4.bp.blogspot.com, blog.sexo-casual.com, sitioandino.com
Jovana Petrović uvek veruje u dobro. Zaljubljena je u more i talase. Obožava modu i šoping, marketing i PR, putovanja i fotografiju, nautiku i jedrenje, muziku i ples. Beograđanka u srcu i po rođenju, a novosadjanka pukim slučajem. Ne voli laž i foliranje.
