Svi smo upoznati sa onim odvratim osećajem kad nam neko ne odgovori na mejl. Da bi takve situacije bile ređe treba usavršiti način pisanja mejlova.
Tako će odgovori biti nešto što je obavezno i retko kada ćete biti ispaljeni.
Naravno, moguće je i to da je poslata poruka otišla u “spam”, pa da primalac poruku nije ni video. Većina izgovora za neodgovaranje, svodi se na to da primalac nije zainteresovan ili je previše zauzet.
Proverite i ispravite pravopisne greške. Jedna od najgorih grešaka je ona gramatička. Ne ide da pošaljete skroz nepismenu poruku, sa jedva pogođenim padežima. O znakovima interpunkcije i da ne govorimo. Niko vas neće shvatiti ozbiljno ukoliko šaljete smajlije i izražavate se žargonski. Da bi ostavili utisak profesionalne i ozbiljne osobe, treba se tako i izražavati.
Ostanite prijateljski nastrojeni. Doza ljubaznosti i poštovanja uvek je preporučljiva, ali u određenim granicama. Ne ponašajte se prema saradniku kao prema drugu sa kojim se svakodnevno dopisujete.
Neka mejl bude kratak i jasan. Poruka nije mesto za raspisivanje i pisanje romana. Treba da bude kratka i koncizna. Da sadrži sve važne podatke i naravno jasno sastavljeno pitanje, na koje se traži odgovor.
Budite specifični i drugačiji. Ovo je veoma važno kako biste se izdvojili iz mase ljudi koji šalju mejlove svakodnevno. Ipak, mejl se šalje sa nekim razlogom i važno je odmah naglasiti povod. Ne valja okolišati, jer to može iznervirati onog koji je mejl dobio.
Napravite uvod. Kratak uvod koji govori o vašoj nameri ili o tome ko ste i šta želite je dobrodošao.
Pre slanja mejla, više puta proveriti. Nekada se desi da neko slučajno pomeša email adrese ili pošalje mejl potpuno drugoj osobi. Da ne bi došlo do ovakvih zbrka, provera je ruka spasa.
Ne bombarduj kontakte informacijama. Kako kažu: stpljen – spasen, pa se i ti vodi ovom porukom. Ne radi ništa na brzinu i ne iznosi odmah sve kečeve iz rukava. Pokaži zainteresovanost, požrtvovanost, ali ne u prevelikim količinama. Nikako ne valja poslati predugačak mejl. To čak može uplašiti.