Gubite sebe praveći kompromise. To su male stvari, sa tendencijom da se povećavaju, dok vam ne progutaju život – veče kad vam se nije izlazilo, pa vas je prijateljica ipak nagovorila, jer joj je trebalo društvo. Hrana u restoranu, koju niste naručili, ali je niste ni vratili, nego ste pomisli „nema veze, probaću“, da se ne biste zamarali sa novom porudžbinom. Posao koji ste prihvatili, kad niste uspeli da dobijete onaj koji ste želeli. Partnera koga tolerišete, jer on želi da bude sa vama, dok onaj prema kome ste imali snažna osećanja to nije hteo… Možda ne pravite aktivne, svesne kompromise, ali puštate da vam stvari iskliznu bez razmišljanja, dozvoljavate da se stvari dešavaju, pristajete na ono što se dešava. Ne pružate otpor, ne bunite se, ali niste zadovoljni. Pomišljate da je moglo da bude i gore. Nalazite mutna opravdanja i mlaku utehu.

Gubite sebe kada stalno pažljivo slušate sve što drugi imaju da vam kažu i nastojite da to uvažite. Porodica ima svoje zahteve i očekivanja od vas, na poslu vam daju zadatke i uputstva kako da ih obavite, prijatelji vam govore sa kim treba da se viđate, a koga treba da „otkačite“, mediji vam govore kako da se šminkate, šta da oblačite, kako da budete u trendu i kako da se ponašate. Počinjete da uzdišete, a da ne znate zašto, kakav to pritisak osećate u grudima. Osećate se apatično i odvojeno od sebe, kao da vam je neko izvukao deo suštine i ostavio prazninu, kao da ste izgubili strast i energiju. 

Gubite sebe kada dopuštate drugima da odlučuju ko ste i ko ćete postati i kad na kraju postanete njihove blede kopije, umesto da budete sopstveni original.   

Gubite sebe kada zaboravite da donosite odluke, kada vas neograničene opcije zamrznu i dovedu dotle da samo pristajete. Neodlučivanje postaje vaš način funkcionisanja, jer preduzimanje određenih radnji deluje suviše ograničavajuće, kao da odbacujete sve druge mogućnosti, birajući jednu. Radije ostavljate sve opcije otvorenim. Gubite sebe kada izbegavanje izbora postane jedini izbor i to vas čini nemoćnim. 

Gubite sebe kada odbijate da budete strogi prema sebi. Kada se koncept samoljubavi rastegne toliko da vas pretvori u nekoga koga ne možete poštovati. Popuštate sebi malo ovde, nekoliko trenutaka tamo, i odjednom ceo vaš život pretvara se u izgovor da ne činite ništa. Ne želite da budete grubi prema sebi, vi ste sebi najbolji prijatelj. Ali, da li to znači valjanje u blatu samosažaljenja, dozvoljavanje tuzi i apatiji da preuzmu vaš život. Ostajete kod kuće, jer niste raspoloženi za izlazak i posle nekog vremena prestajete da izlazite iz svoje sobe, i niste sigurni zašto biste uopšte i pokušavali. 

Comments