Vinsent Van Gog je postimpresionistički slikar koji nije doživeo da vidi svoju slavu. Iako je njegovo stvaralaštvo u velikoj meri uticalo na umetnost dvadesetog veka, on se za života borio sa na mentalnom bolešću i siromaštvom. Umro je u besparici, uspevši da proda samo jednu sliku.
Rođen u Holandiji, još kao mladić odlazi u London, gde se pronalazi u engleskoj kulturi i upoznaje sa radom Čarlsa Dikensa i Džordža Eliota. Zaljubljuje se u ćerku svoje gazdarice, ali kada ona odbije njegovu prosidbu on doživljava nervni slom, zauvek baca sve knjige osim Biblije i odlučuje da posveti svoj život Bogu. Rešio je da živi životom mučenika i neko vreme je služio u crkvama u Holandiji i Belgiji, ali je ubrzo morao da pronađe novo zanimanje. Odlučuje da postane slikar, u čemu ga podržava brat Teo. Ostatak života proveo je u padovima, što ljubavnim što psihičkim, u mentalnoj ustanovi, u nesreći. Jedno jutro je izašao iz kuće da bi slikao, i upucao sebe u grudi. Imao je samo 37. godina.
Tek 10 godina posle njegove smrti, više od 70 njegovih slika koje je prikupila njegova snaha, bile su izložene u galeriji u Parizu, i Vinsent Van Gog se tada proslavlja. Njegova majka je, za razliku od njega i njegovog brata, doživela da vidi kako njenog sina proglašavaju za umetničkog genija.
Donosimo vam priče o tome kako su nastale neke od njegovih najpoznatijih slika.
Zvezdana noć
Ovo je Van Gogova najprepoznatljivija slika. Nastala je tokom njegovog boravka u mentalnoj ustanovi u Sen Remiju, i jedna je od poslednjih koje će naslikati pre samoubistva. Tad mu je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, alkoholizam, porifirija i epilepsija – a terapija se sastojala od dugih kupki. Zvezdana noć je pejzaž naslikan u postimpresionističkom stilu. Krupniji potezi četkicom sleva nadesno donose nam osećaj treperenja čitavog prizora (čempresa, neba, meseca). Uspeo je da naslika dinamičnu sliku, koju kada pogledamo imamo utisak da zvezde zaista trepere i time je u slikarstvo uneo dimenziju vremena.
