Kako izaći na kraj sa PORODIČNIM odnosima?

Pa onda, porodični slučajevi mržnje i sudskih procesa. Ovaj se sudi sa bratom, ovog tužio stric, a ova ludača (slučaj u mojoj porodici) tužila i sestre i zetove (i bivše), pa čak i sopstvenu ćerku. Iz hobija.

Lude i dominantne majke su posebna priča. One se retko potroše i odu, rasterećujući svoje potomstvo. Češće spadaju u onu grupu celog života bolesnih, koje svoju slabost koriste kao sekiru, malj, mitraljez i bogami, lopatu. A mi smo njihove ćerke i sinovi. Uh. Pa dok shvatimo da nas majke ne vole – jer to je jedna strašna i neshvatiljiva stvar za dete, ma koliko matoro ono bilo – pa dok zauzmemo neki zdrav stav prema tome, pa dok počnemo sebe da volimo, jer je to jedina ljubav na koju možemo da računamo – prođe život, omatoresmo.

U međuvremenu izrađamo sopstvenu decu, postanemo voljene majke koje vole, pune podrške i razumevanja, bliske sa svojom decom, onako kako smo uvek želele da naše majke budu sa nama. I onda se malo okrenemo i pogledamo, jer nas nešto uznemirava, pa vidimo koliko je čest slučaj da voljene majke, koje su svojoj deci potrebne, odlaze potrošene daleko pre vremena. A deca ostaju sluđena, bez vođstva na koje su mislila da još dugo mogu da računaju. Pa se uplašimo za sebe, odnosno za svoju decu, da ne ostanu bez nas prerano, pa udarimo po zdravoj hrani, vežbanju, šetnjama i pozitivnim mislima. Pa nam dođe smešno i besmisleno, jer ako živimo zbog dece, a ona svakako u jednom trenutku počnu da žive svoj život, kome ćemo služiti onda, kad ona odu? Unučićima? Znam neke bake, koje su ispale sto puta bolje bake, nego što su bile majke. Možda vredi imati tu misao u glavi. Ali meni se čini da sam se već toliko dala u materinstvu, da za te unučiće ništa neće ostati. Juuuu, neću valjda da postanem jedna od onih nemogućih babetina, na vratu nekom svom unučetu, jednog dana?!

Molim da se legalizuje eutanazija i to ne samo po sopstvenoj odluci, nego i po odluci najbližih i da razvodi počnu regularno da se slave, na nivou osamnaestih rođendana. Pošto ništa smislenije ne mogu da smislim kad je u pitanju preživljavanje porodičnih odnosa.