Sve do petnaeste godine, Melisa nije bila svesna svoje posebnosti, smatrala je da svi vide boje u rečima, matematičkim formulama, muzici, kao i ona. Dok jednom nije pitala brata koje je boje slovo C (žuta kao kanarinac, kako ona to vidi) i tada je shvatila da njen mozak radi drugačije.
John Lennon, Julia
Melisa objašnjava kako je u njenoj glavi – svako slovo i broj imaju svoju boju, dani u godini kruže oko njenog tela, kao da su povezane sa nekom centralnom tačkom u svemiru, a muzika izaziva “najluđu disfunkciju mozga od svega ostalog”. Ona teče u mešavini nijansi, tekstura i pokreta, pomerajući se kao vitalan element sa sopstvenom namerom u svakoj pesmi.
Njene slike verovatno treba posmatrati uz zvuke naslikane pesme, ali pitanje je da li bismo i tako mogli da povežemo i osetimo ono što ona čuje, vidi, doživljava i prenosi na platno. Ipak, njena dela su jedinstvena umetnička forma i sama po sebi, nevezano za to šta predstavljaju za samu umetnicu – svako može da razvije sopstveni osećaj i doživljaj posmatrajući ove treperave i žive apstrakcije.
Radiohead, Karma Police
izvor naslovne fotografije: instagram.com/ourlifestylechoices
Aleksina Đorđević
