To nije prosto, eto, malo sam luda, mada se svakako pitaš šta nije u redu sa tobom i da li si već opasno odlepila i da li drugi primećuju da nešto nije u redu sa tobom i da li je to neki period koji će prosto proći sam od sebe, kao grip, ili treba da preduzmeš lečenje…
Živeti sa anksioznošću je kao da imaš neprijatelja unutar sebe, koji poznaje sve tvoje slabosti i beskrupulozno ih koristi protiv tebe. Tvoj um je postao izvor straha i nesigurnosti, ne možeš da kontroliše misli i osećanja, a stalno pokušavaš i ta borba te užasno iscrpljuje. Svesna si da nisi sva svoja, da se preterano brineš, preterano reaguješ, da se na sve “suviše primaš” i ti pokušavaš da se obuzdaš, da ubediš sebe zdravorazumskim razlozima za koje si sigurna da su istiniti – nemaš zašto toliko da se brineš, realno, ta situacija nije toliko opasna i zastrašujuća, nisi ugrožena, samo suviše uzimaš stvari k srcu i samo treba da se smiriš i počneš da razmišljaš racionalno. Ali ne vredi, ne uspevaš. Tvoj neprijatelj je većinski vlasnik tvojih misli i ne možeš da mu ih preotmeš, jer ne možeš da identifikuješ neprijatelja i ne možeš da se boriš protiv njega, zato što ne možeš protiv sebe.
