Tvoj um te stalno uverava da su stvari gore nego što jesu i kad pokušaš onima koji su zabrinuti za tebe da objasniš šta to nije u redu, ne uspevaš. Jer, izgleda da ništa zaista nije toliko neregularno da bi se ti tako izbezumila, da bi se osećala toliko preplavljeno i bespomoćno i izgleda da si ti ono što nije u redu, jer se niko drugi u tvojoj blizini ne oseća tako i svi misle da je prilično sve u redu – onoliko koliko to može da bude u životu, koji je, tamo gde nije ušemljen i rutiniran, često neprijatno nepredvidljiv i sklon da zadaje podmukle udarce. Ali to je sve regularno, svi tako žive. Osim što ti više nisi u stanju da se nosiš sa tom regularnošću, što si postala preosetljiva, preplašena i nefunkcionalna i što se stalno loše osećaš zbog sebe.
Ljudi koji su ti bliski pokušavaju da shvate zašto se osećaš tako kako se osećaš, zašto brineš zbog stvari koje se nisu dogodile i vrlo je verovatno da se nikad i neće dogoditi, zašto toliko kinjiš sebe i ne možeš da se opustiš. A ti ne znaš zašto, ne možeš da objasniš ni sebi ni njima zašto. Samo možeš da im kažeš da je tako i da se nadaš da će pokušati da te razumeju, da će biti uz tebe i da te neće smatrati ludom. Nije lako voleti nekog ko je anksiozan. Mada, to je površna konstatacija – generalno uopšte nije lako voleti bilo koga, svaki odnos zahteva prihvatanje i razumevanje, pa tako i odnos sa onim ko je anksiozan. Ko te voli, nastojaće da te razume i prihvati i da bude tu za tebe, da te sasluša i da bude na tvojoj strani čak i kad ne može baš ništa da ti pomogne i olakša. Tebi je dovoljno da znaš da imaš nekog ko te razume, ko te ne osuđuje i ko ne misli da si luda ili neodgovorna i da ne želiš da se potrudiš da pomogneš sebi.
