Ali ona to nije uradila sama. Pogled na Givenchy couture prošlost, i makar i minimum poznavanja istorije mode je dovoljno da se prepoznaju tragovi bivšeg kreativnog direktora Riccardo Tiscija i u ovim komadima. Zvuči malo zbunjujuće ali postojao je i određeni metod u ovom kreativnom ludilo: istražujući Tiscijevu arhivu, čini se da je Keller bila najzainteresovanija za pre-lookbook eru italijanskog dizajnera, kada se uzdržavao od tradicionalnog formata piste i umesto toga fotografisao svoj dizajn u odsečnim, brošurama snimanim napolju.
To je bio period koji je prethodio popularnosti koju je ubrzo potom stekao preko glamuroznih ready-to-wear kolekcija koje su ga postavile visoko u modnom svetu. U potrazi za kontinuitetom i inspiracijom, Keller je kopala duboko unazad, sve do 2005. a možda i dalje- i isplatilo se. Preuzela je ono što je smatrala da komunicira sa ženama danas i osvežila ključne elemente. Arhivski trikovi krojenja su primenjeni na kapute koju su prebačeni preko haljina spremnih za crveni tepih, kruti pojasevi su upareni ni sa čim drugim do samo sa čvrstim, ramenima jakih konstrukcija, ženstveni detalji kao što su pera i karneri, su minimalno korišćeni i što je našokantnije crna boja je bila vibrantnija nego ikada.
