U doba jakih ajlajnera, naglašenih trepavica i crvenih karmina, sve se može i sve se sme. Ponavljamo 1920. godinu mlade Amerike na neki sasvim novi način
Različitih moralnih načela, sa varijacijama u vaspitanju i pogledima na svet, došli smo u velike gradove da tražimo sreću i budućnost. Dečaci rođeni u velikim gradovima koje smo tako drsko okupirali dočekali su pridošle devojčice raširenih ruku i raskopčanih kaiševa, dok su lokalne devojčice podignutih suknjica i naoštrenih štiklica odlučile da provincijalnim dečacima pokažu gradove što bolje. Neki su oberučke prihvatili izazove velikih gradova, drugi se, ipak, držali po strani i čekali “prave stvari”. Oni neodlučni su se vikendima vraćali kući da slučajno ne zaborave prave vrednosti. Seksa ima svuda, nezavisno od regionalne odrednice, razume se. Međutim, ono čemu regionalna odrednica doprinosi je različit pristup upražnjavanju seksa, moralnosti seksa, kao i diskutovanju na temu istog. Svako prema svojim afinitetima, naravno. Ono što je, doduše, zajedničko svim manje ili više “moralno posrnulim” individuama je slaganje oko toga da seks jeste bitna komponenta veze. Naravno, mišljenja variraju shodno senzibilitetu osobe koja daje odgovor, njenom vaspitanju i pogledu na sam koncept veze.
U doba jakih ajlajnera, naglašenih trepavica i crvenih karmina, sve se može i sve se sme. Ponavljamo 1920. godinu mlade Amerike na neki sasvim novi način. Postali smo buntovni flappers 21. veka. Odvojili smo se od roditeljskih stega i, hteli da priznamo ili ne, uhvaćeni u vrtlog globalizacije počeli da razmišljamo outside the box. Porno industrija odavno više nije tabu, o raznoraznim fetišima se ne samo govori nego i peva, a sklonost porocima koja se do skoro držala pod ključem je danas ponosna i sjajna karika svakog mladog života. Termin globalizacije se često tumači u negativnom kontekstu. Međutim, iz ugla Salmana Ruždija (Salman Rushdie), angloindijskog romanopisca i esejiste, globalizacija nije nužno loša stvar – ona povezuje ljude na raznolikim nivoima, ne razdvajajući ih na osnovu boje kože, veroispovesti, ekonomskog statusa. Nudi svima isto, daje svima podjednako. Možda da se nađemo na sredini između dva tumačenja i tu se, za sada, zaustavimo. Istina je da nam je sada dozvoljeno da kažemo sve što mislimo i osećamo, da se ne stidimo nagona i impulsivnih reakcija, da se ne stidimo potreba i ne osuđujemo hedonizam. Zato danas, mimo različitih socijalnih i moralnih pozadina, vaspitanja i shvatanja smemo da se izjasnimo o tome koliko nam je seks u vezi bitan bez da osećamo krivicu pred tim što izjavljujemo.
Kako sa osobama među kojima se krećem razgovaram o svemu, i zaista svemu – od beskrajnosti univerzuma, preko pravih/pogrešnih odluka tokom ovog ili onog rata, političkih i društvenih stavova do nedavno odgledanih filmova i pročitanih knjiga itd, nije mogla a da ne iskrsne tema bitnosti seksa u vezi. Svi sa kojima sam razgovarala su bez oklevanja rekli da ako osoba ne ume da se snađe u krevetu, ne ume da se snađe ni u životu. Takođe su se složili oko toga da je učestalost seksualnog odnosa u vezi parametar kvaliteta veze. Interesantno, nakon razgovora o tome koliko je ostatak veze bitan – međusobno ophođenje, podrška, razumevanje, interesovanja, i sl. – deo se složio da bi uvek izabrao manje dobar seks, a kvalitetnu vezu, dok su drugi tvrdili da ne postoji ta količina ljubavi koja može da neutrališe loš seks i dodali da, ukoliko seks između dvoje ne funkcioniše, ni veza nikada neće.
