Telesna kompatibilnost je često pokazatelj hemijske reakcije osobe na osobu, te se, otuda, seks gleda kao merilo mogućnosti dve osobe da funkcionišu. Međutim, kako su nas godinama oblikovali različiti događaji, kako su nas vucarali po različitim vaspitnim i obrazovnim životnim kampovima, postavljali nam i sklanjali granice i, nadasve, obdarili nas genetikom, izrasli smo u ljude koje ume da privuče hemija, ali odbije ličnost. Takvi slučajevi su vrlo česti, te se teorija da je seks pokazatelj veze seče u korenu. Neki ljudi su predviđeni da imaju samo dobar seks, ali ne i dobar zajednički život. Otuda, stvar je lične odgovornosti da li će pokušavati da izgrade vezu koja se temelji na hemijskoj reakciji.
Veze koje savršeno funkcionišu mimo kreveta su često one u kojima su jedan ili oba partnera osobe koje su se svesno skrasile u odsustvu boljih prilika. Ljudi se često boje usamljenosti više nego bilo koje bolesti, pa joj i pristupaju higijenski i sa velikim oprezom da se, ukoliko je prisutna, ne raširi. Antibiotici u vidu zagrljaja, odlazaka u nedeljnu nabavku i zajedničkih odlazaka na izložbe dobra su preventiva od usamljenosti, i više su nego česta pojava modernog društva. U ovakvim pričama, seks ne igra bitnu ulogu, jer cela veza ne igra tu ulogu. Tu je čisto da bi postojala, ne radi suštine.
Polemisati na temu bitnosti seksa u vezi je vrlo nezahvalno. Očigledno je da konačnog i jednog odgovora nema, što je, zapravo, i dobra stvar. Ovako, svi imaju šansu. Ostaje nam da se nadamo da ćemo u jednom trenutku dobiti sve, bez potrebe da biramo jedno ili drugo ili da se prilagođavamo onome što nam delimično odgovara. Zaslužujemo sve i dobićemo sve. Nadam se. Do tada, birajmo za sebe što više dobrih stvari, budimo nekada sami, izvagajmo hemiju pre nego što je upotrebimo i uživajmo.
Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.
