Tokom svoje karijere, Andy Warhol pravio je erotske fotografije i crteže nagih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi inspirisani su seksualnošću ili otvoreno ispituju složenost seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi premijere su imali u gej porno bioskopima. Neke od najzanimljivijih priča o njegovom umetničkom razvoju upravo su u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. U knjizi memoara “Popizam: Vorholove šezdesete”, umetnik se prisetio razgovora sa filmskim stvaraocem Emilom de Antoniom, na temu izazova sa kojima se suočavao zbog svoje otvorene homoseksualnosti.
Ostali pop umetnici takođe su u svojim umetničkim praksama otelotvorili “queer” i mnogi su razumeli Vorholovo nastojanje da otvoreno i eksplicitno izazove sve, od umetnosti i politike do roda i seksualnosti. Marisol, Nikki de Saint Phalle, Dorothy Grebenak, sestre Corita Kent, Martha Rosler, Idelle Weber i Rosalyn Drexler svakako zaslužuju mnogo veće priznanje za svoj rad koji je bio fokusiran na istraživanje o tome kako biti umetnik i žena. Slično (iako naravno poznatiji), David Hockney, Ray Johnson, Robert Indiana, Duane Michels, Keith Haring i Jean-Michel Basquiat kreativno su istraživali život na kulturnoj margini.
Upravo zbog svoje samosvesne i ironične složenosti, Pop-art može svakome biti bilo šta – što je deo njegove izrazito trajne privlačnosti. Poput najboljeg u modernoj umetnosti, on je ogledalo svojoj publici. Ali, ne smemo zaboraviti da je pop-art u svom istorijskom, političkom i kulturnom kontekstu bio duboko radikalan i njegovo nasleđe duboko. Bez obzira na to da li je neko primetio ili ne, pop-art i Andy Warhol kao jedan od njegovih najvažnijih predstavnika, pretvorili su mejnstrim u queer pokret.
Naslovna fotografija: kartini.nsk, Instagram
Vladislava Milovanović
