Kad nekome zavidiš, prepuštaš se jednoj od najtoksičnij emocija, koja ima nisku vibraciju i gura te ka primitivnim osećanjima, besu, mržnji, osveti. Onaj kome zavidiš, možda zaslužuje divljenje, a u poređenju sa takvom osobom sebi deluješ bezvredno, neuspešno, bedno, neadekvatno. Ili možda prezireš osobu kojoj zavidiš, jer veruješ da nije zaslužila prednosti u kojima uživa, dok ti jesi, a uskraćena si. Zavist je emocija koja se ispoljava na različite načine i potrebno je da je prepoznate i kod sebe i kod drugih, da vam ne bi oduzimala energiju.
Sarkastične izjave
Sarkazam prolazi kao duhovitost, ali dobro vam je poznato kako sarkastične primedbe umeju da ubodu i da budu neprijatne. Maskiran u humor, sarkazam obično služi da izrazimo prezir i nipodaštavanje nečega što neko ima, ume, ili jeste, a što mi verovatno imamo, umemo i jesmo bolje, ali nemamo potvrdu za to. Pošto naše superiorno znanje i umeće nije adekvatno vrednovano, mi smo frustrirani, nesigurni i sumnjamo u sebe. Ciljajući strelom sarkazma u nečije samopouzdanje, simbolično “naplaćujemo” svoju uskraćenost i ogorčenost zbog sopstvenih neispoljenih ili nepriznatih vrednosti. Naravno, i sarkazam ima svoje suptilne nivoe i oblike, ali u suštini, svaki sarkazam kanališe prezir na površini i zavist, na dubljem nivou.
Uvredljiva neposrednost
Osobe koje na ovaj način kanališu zavist, poznate su kao neprijatne, pa vas, ako ih ne poznajete, verovatno upozoravaju na njihovo ponašanje, govoreći da je ta osoba “malo na svoju ruku” da je kod nje “što na um, to na drum” i da je prosto takva. Uvredljivo neposredne osobe sebi dozvoljavaju – sve. Sa punim pravom izražavaju svoje mišljenje, iako ga niko nije tražio, ističu ono što je očigledno, ali što ostali taktično prećutkuju, služe se bombastičnim i uvredljivim pridevima. Smatraju da je taktičnost licemerna i svima govore da su licemeri. Uvredljivo neposredni su stalno u sukobu sa svetom oko sebe – taj svet im je očigledno uskratio mesto koje im pripada i one ga besomučno napadaju i optužuju. U korenima ovakvog ponašanja nalazi se goruća zavist prema svima koji nalaze sebe u tom svetu i opušteni su i zadovoljni sobom. Osećanje neadekvatnosti, udruženo sa ogorčenjem, često daje tu vrstu otvorenosti, u kojoj osoba koja ne može da vrednuje sebe i dobije potvrdu o svojoj vrednosti, kanališe tu prazninu slobodom da vređa i proziva sve oko sebe, tvrdeći da je iskrena i da govori ono što misli, za razliku od ostalih koji to isto misle, ali prećutkuju, jer su prokleti licemeri.
