Faktori koji doprinose pogoršanju akni na leđima su:
– upotreba proizvoda za higijenu i negu kože na bazi ulja i komedogenih supstanci
– nasilno istiskivanje sadržaja iz upaljenih bubuljica
– nošenje odeće ili rančeva koji ne propuštaju vazduh i doprinose preteranom znojenju i iritaciji usled trenja
– često pranje i čišćenje agresivnim sapunima i drugim sredstvima, što dovodi do isušivanja kože i kompenzatornog pojačanog lučenja lojnih žlezda
– sunčanje – posle početnog poboljšanja, redovno dolazi do pogoršanja, usled zadebljanja rožastog sloja pod uticajem UV zraka
– visoka temperatura i vlažnost vazduha koje dovode do hiperhidratacije i bubrenja najpovršnijeg, rožastog sloja kože i zatvaranja pora, pa se loj teže eliminiše
– neki lekovi (anabolici, antiepileptici, vitamin B12, litijum i dr)
– napici i hrana bogata šećerom, kao i prekomerno unošenje mleka i mlečnih proizvoda
Lečenje akni na leđima sprovodi se zavisno od težine bolesti
Osim estetskog, za mnoge obolele akne su i veliki psihosocijalni problem. Stoga je veoma važno da se blagovremeno potraži pomoć dermatologa i sprovede individualno prilagođena terapija i tako izbegne stvaranje ožiljaka.
Lečenje akni na leđima sprovodi se zavisno od težine bolesti. Cilj je smanjiti lučenje lojnih žlezda, delovati keratolitički (pojačati ljuštenje i odstranjivanje mrtvih ćelija epiderma i tako sprečiti nastajanje komedona) i zaustaviti rast i razvoj bakterija koje nastanjuju lojne žlezde i pokreću upalni proces. Terapija se kod lakših oblika uvek započinje lokalnim sredstvima u vidu losiona, gelova, krema. Od lokalnih preparata najčešće se primenjuju benzoil peroksid, BHA i AHA kiseline (salicilna kiselina, glikolna i dr), antibiotici (klindamicin, eritromicin), azelaična kiselina, retinoidi (derivati vitamina A). Prema potrebi se mogu primenjivati i hemijski pilinzi. Hemijski pilinzi značajno doprinose uspešnom lečenju akni, kao i fleka i ožiljaka od akni – zahvaljujući svom keratolitičkom i protivupalnom dejstvu, inhibiciji stvaranja komedona i pojačanog lučenja lojnih žlezda.
Kod težih oblika akni, uz lokalnu, sprovodi se i sistemska terapija antibioticima (tetraciklin, doksiciklin, minociklin, eritromicin), antiandrogenima (ciproteron acetat, spironolakton), hormonima (oralni kontraceptivi) i retinoidima (izotretinoin – najefikasniji lek koji se primenjuje kod teških oblika akni, kao i umerenih – koji nisu imali povoljan terapijski odgovor na primenu drugih lekova).
Dr Dragana Kablar, specijalista dermatovenerolog, ordinacija “Dermanova“.
