Od postanka čovek se bavio lovom. U početku isključivo da bi se prehranio, a kasnije ga primenjuje i na druge stvari: otvorena sezona lova na posao, na novac ili na stan. Lovi se sve, samo retko hrana u pravom smislu te reči. Dobro poznata činjenica je da sve što ne možemo da imamo, želimo još više. Da li zato što ćemo znati da cenimo ono za šta se sami izborimo više od onoga što nam je servirano na tacni, u šta sumnjam, ili zato što jednostavno volimo da sami sebi zakomplikujemo život, nisam sigurna, ali jedno je jasno: lov nam je u krvi.
Najpopularnija vrsta je lov na partnera. Mazanje ratničkim bojama, priprema oružja, jurnjava, a posebno iščekivanje momenta kada će žrtva biti uhvaćena i prepričavanje događaja sa manje ili više ulepšavanja. Čitava drama koju smo sami režirali diže adrenalin, stvara euforiju i sprečava monotoniju da pusti svoje korenje u naše živote. Koji ćete način izabrati da ulovite željeni komad mesa, zavisi od vašeg karaktera.
Lovci vole da vijaju svoju žrtvu, šunjaju se i postavljaju razne zamke. Oni konzervativni koriste luk i strelu, u stvari, misle da će izigravajući Amora lakše uloviti plen, hrabri vole hladno, a svi ostali vatreno oružje. Ribolovci su smireniji, ne vole trku i buku. Zauzmu najbolju poziciju, zabace udicu, za svaki slučaj postave i mrežu, i strpljivo čekaju. Kad riba zagrize mamac kreće prava borba. Zajednička osobina im je upornost. Ne odustaju od svoje žrtve tako lako. Moto kojim se vode: Ko čeka, dočeka! Ali se i načeka…
Šta lovite zavisi od vaših interesa i preferencija. Da li će to biti umiljati zeka ili krvoločni vuk, šaran ili pirana, vi birate šta vam se više dopada, i naravno sa čime ćete lakše izaći na kraj. Obavezno postavite realne ciljeve i očekivanja, inače će plen da rastrgne vas, pre nego što shvatite šta vas je snašlo.
Ono što nije baš preporučljivo, mada je razumljivo na neki način, jeste ono što lovci i ribolovci rade sa ulovom koji se igrom slučaja uhvati u njihovu klopku, dok se oni trude oko svoje mete. Da bi ubili vreme, isprobali nove strategije lova, i najbitnije da ne bi ostali gladni, koriste uhvaćeno, dok se ne dočepaju onoga što žele da uhvate. Setite se, svi smo mi nekog držali na udici, i neko je nas držao na udici. Ispunjavali smo i više od tri želje, iako nismo zlatni, a vraćali su nas u vodu tek pošto uhvate ono što su naumili. Razmislite kako vam je bilo dok ste se koprcali kao riba na suvom, pre nego što zarobite osobu koja nije ono što vi želite, već samo usputna zanimacija.
Dragi moji lovci, sezona lova na partnera je uvek otvorena. Spreman? Nišani. Pali! Ako i ne uspete u onome što ste namerili, ne očajavajte, bar ste se lepo zabavili. I ne zaboravite na proverenu metodu naših predaka: mlatneš osobu toljagom po glavi i odvučeš je natrag u svoju pećinu. Prosto kao pasulj. U napad i srećno!
Milena Đokić je student žurnalistike, ali bi volela da se bavi odnosima s javnošću. Dete u duši, obožava crtane filmove i društvene igre. Slobodno vreme provodi sa dragim ljudima, i svojim hobijima fotografijom i učenjem stranih jezika. Večiti optimista, iako joj je inspiracija za pisanje češće surova realnost. Ima dva cilja: da proputuje svet i da napiše knjigu. ”Sada znam šta je to što čoveka čini imbecilom, to je njegova nemoć da sledi čak i savete koje daje sam sebi” Vilijam Fokner
