Čemu ti služi tvoj muškarac, kad obično nije tu baš onda kad se dešava neko vanredno stanje i kad ti je potreban? Ili ti samo smeta kad je neka frka, pošto se pogubi i uspaniči, pa moraš još i o njemu da brineš. Pravi ti nered i unosi pometnju u dnveni raspored i jedva čekaš da negde ode, da se malo odmoriš od njega, da se opustiš u samoći i da te niko ničim ne remeti. To je sve tačno, ali budi poštena – sigurno je mnogo puta bio uz tebe kad ti je potreban, a kad ne bi bio u tvom životu, bilo bi ti prazno i dosadno. Muškarci dobro vide koliko ih ponekad doživljavamo kao nezgrapne prepreke na putu, ili kao velike i neuredne kućne ljubimce, čiji haos trpimo zato što su tako slatki i gledaju nas velikim očima i ponekad svesno igraju na tu kartu. I podsećaju nas, čemu nam služe.
Greju nam noge u krevetu (nama kao da su uvek hladne noge), jer ne možemo da zaspimo dok nam se stopala ne ugreju. A mogu da posluže i kao fotelja i jastuk, ako su dovoljno tapacirani.
Grle nas kad plačemo. Grle nas i prijateljice, ali oni nas ljuljuškaju u zagrljaju i ljube u kosu i umeju da kažu (ako smo ih dobro istrenirale) “dušo moja, biće sve u redu, videćeš”.
Daju nam komplimente. Pošto nama nikad nije dosta komplimenata, oni su nam siguran izvor svakodnevne doze samopouzdanja, jer smo im uvek lepe, slatke, seksi, privlačne…
