Naravno, trebaju nam zbog seksa. Trebamo i mi njima, ali oni se češće i sami bave seksom, naročito ako im je do brzog pražnjenja, a nama uvek treba posebno raspoloženje, uslovi, atmosfera, udvaranje. Zato su oni tu.
Treba nam neko kome ćemo se žaliti na sve druge. Pošto su naučili da ne treba da nam nude rešenja, nego samo da slušaju i da povremeno pokažu kako prate fabulu (klimanjem glave, ili nekim promrmljanim odobravajućim komentarom), oni su idealni sagovornici, kad hoćemo da se žalimo i da ogovaramo.
Umeju da zalepe ukrase i sitnice koje smo razbile dok smo čistile. I nismo ih bacile, jer ih mnogo volimo i mnogo nam je žao što smo ih razbile – a tu nastupa naš supermuškarac sa superlepkom i strpljenjem i veštinom da zalepi ono što smo razbile.
Oni su nam neophodni i kao lični maseri. Svaki muškarac ume da izmasira vrat, leđa, glavu, stopala – čak i ako ne ume, dovoljno je da nam utrljava konjsku mast i pritiska, pogodiće negde, a dodir će nam svakako pomoći da se opustimo.
Muškarac je dobar objekat za kanalisanje emotivnog naboja. Možemo da dramimo i da se svađamo, da se ispucamo – a on može da se ne naprima, nego da nas pusti, jer smo zbog nečeg šašave (ni ne pita se zbog čega, žensko je to).
