Može da istrpi da ga izbacimo iz kuće, jer nas nervira. Idi prošetaj kuče, kupi hleb u onoj prodavnici četiri bloka dalje odavde, idi malo u teretanu – on ode i kad se vrati mi smo se smirile, šta god da smo radile dok nije bio tu. A nismo radile ništa. Dobro, možda smo se farbale ili depilirale.
Imamo koga da ogovaramo kad se nađemo sa prijateljicama. Možemo da mu se podsmevamo, da šizimo i ljutimo se, da ga ogovaramo naširoko i da nam bude lakše. I da ga opet volimo kad ga vidimo kako nas gleda velikim očima.
Muškarac nam treba da nosi teške stvari kad se selimo ili kupujemo komade nameštaja, da nam utovaruje ugalj i cepa drva (ako ložimo), a ako može i nas da podigne i nosi (u romantične svrhe), to je baš super!
Ume da popravlja koješta po kući, a ako ne ume, pozvaće prijatelja koji ume, a ako ni ovaj ne ume, zna nekog dobrog majstora, pa će sva trojica valjda uspeti da zamene tu slavinu. A treba da se popije i onaj vinjak što je neko doneo za neku slavu.
Nezamenljiv lični psihoanalitičar, koji će nam uvek reći kako stvari stoje. “Luda si, sto posto” ili “ma sve je u redu sa tobom, to je normalna reakcija” – u zavisnosti od situacije i naših potreba.
Izvor fotografija: instagram.com/romance__4ever
Brankica Milošević
