Posmatranje zvezdanog neba, osećanje zadivljenosti, sopstvene ništavnosti i izgubljenosti u nesagledivom i nezamislivom prostranstvu, nije rezervisano za mistike. To svi rade i svi se tako osećaju. Možda niste skoro podigli glavu i prepustili se magiji, jer ne stižete da dignete glavu od svakodnevice, u kojoj nebesa ne igraju nikakvu ulogu. Ili nam se samo tako čini.
A kad samo bacimo pogled na noćno nebo, da proverimo vide li se zvezde, koliki je mesec i ima li oblaka, ono nas podseti na ono što zatrpani dnevnim zahtevima, jurnjavom i borbom zaboravljamo.
Vidimo beskrajnost, lepotu i veličanstvenost iznad nas i znamo da postoji nešto veće, lepše i više u životu, samo što ne možemo to da odgonetnemo i dosegnemo.
Ali možemo da stremimo. Da letimo i posećujemo zvezde u snovima. Da čuvamo taj treperavi osećaj u grudima i stomaku, da bismo ga prepoznali u trenucima kad se nebo otvara u nama.
Zato što smo vezani za nebo. Odslikavamo ga, ovde dole na zemlji. Koliko nebeskom zakonitošću, toliko i sopstvenom maštom i snovima.
Naše spoznaje i uvidi, prosvetljenja i inicijacije, ideje, želje i ostvarenja, svetlucaju kroz svekoliki mrak neznanja, neosvešćenosti i nemogućnosti, poput zvezda. Nema veze što znamo da su zvezde daleke gromade, koje uopšte ne svetle, a možda više i ne postoje i što naučne činjenice demistifikuju to sijanje. To uopšte nije važno.
Mi vidimo sjaj i osećamo dejstvo čarolije.
Raspored zvezda navodi brodove i brodolomce, sadrži skice, mape i karte koje možemo da tumačimo i orijentišemo se po njima
U prostom doživljaju zvezdanog neba, sadržani su zakoni kosmosa – realnost je onakva kakvom je doživljavamo – jedan je od njih. Osećanje da smo ništavni i sićušni vodi nas do osećanja da smo delić nečeg beskrajno većeg od svega individualnog i da smo kroz tu ogromnost povezani sa svime što jeste. Prirodom, Bogom, ljudima…
I da smo na taj način deo večnosti. Besmrtnost kojoj težimo nalazi se u domenu naše realnosti, našeg doživljaja sebe, za koji smo sposobni ponekad. U stanjima duha, koja se bude kad podignemo glavu i ugledamo čudo. Zahvalni što svedočimo tako moćnom prizoru, zauzimamo svoje skromno mesto u toj slici.
Mnogo toga nam govore zvezde. Čuvaju obrasce za one koji umeju da ih tumače.
Astrologija nam daje sistem tih obrazaca kroz horoskop – šemu tumačenja odnosa između položaja zvezda i naše životne pozicije, a verodostojna tumačenja prepoznajemo retroaktivno, uglavnom.
Horoskop je površno prihvaćen, onako kako je i serviran, osim ako niste zainteresovani da se udubite i otkrijete još jedan oblik realnosti.
Najčešće površne reakcije na horoskop su ima tu nečeg i ne verujem ja u to. Probajte da izjavite jedno ili drugo zagledani u noćno nebo, neke vedre letnje noći, u prirodi, bez uličnog osvetljenja.
Usred doživljaja veličanstvenosti nećete moći da se držite ni pozitivne ni negativne strane skepticizma. Prosto nije moguće gledati manifestaciju božanskog i misliti kako tu ipak ima nečeg, ili izjaviti da ne verujete u zvezdano nebo. Možete samo da osećate kako ste duboko povezani sa onim nad nama i da dozvolite da neke istine postoje nezavisno od toga da li ih vaš sistem vrednosti i verovanja podržava i poštuje.
Na mnogo načina život pod nebom otelovljuje nebesku skicu.
Ne morate verovati u to. Ali možete da proverite.
