Jasno nam je i odavno već u medicini priznato, da nam osećanja, misli i ubeđenja utiču na rad organa, na ukupno zdravstveno stanje, kao i da određena bolest ukazuje na neki emotivni problem, kompleks, pogrešno ubeđenje koga se uporno držimo. Termin “psihosomatski” odavno je usvojen i svi znamo na šta se odnosi, ali nismo tako spremni da uvek posmatramo čoveka kao celoviti sistem, u kome je sve povezano i međuzavisno. Ako nas boli glava, nećemo moći da se koncentrišemo, biće nam teško da obavljamo dnevni posao, grešićemo i bićemo neraspoloženi, ali ako nam neko kaže da nas glava boli zato što, recimo, potiskujemo neke neprijatnosti i odlažemo suočavanje sa svojim strahovima, nećemo biti tako spremni da to prihvatimo bez sumnje i da pokušamo da izlečimo glavobolju suočavanjem sa neprijatnostima.
Stručnjaci koji se bave proučavanjem veze između organa i emocija, odnosno uticaja osećanja na zdravlje, imaju određene i ubedljive stavove. Evo nekih od njih:
Osećanje manje vrednosti, odnosno, nedostatak samopoštovanja pogađa razne delove organizma, ali najviši nivo tog osećanja posebno utiče na koštano tkivo. Osteoporoza, koja se uglavnom javlja kod starijih žena, posledica je nagomilavanja nezadovoljstva sobom, odnosno osećanja da nismo dovoljno dobri, vredni ljubavi, uspešni, ostvareni. Žene koje cene sebe i tokom klimakterijuma zadržavaju samopouzdanje i osećanje životne ispunjenosti i postignuća, nemaju ove probleme.
Muškarci gotovo očekuju da će sa godinama imati probleme sa prostatom i ti problemi se povezuju sa starenjem. Ali, zastupnici uticaja osećanja i stavova na zdravlje kažu da je stvar upravo obrnuta – muškarci koji sa godinama počinju da osećaju kako gube privlačnost, kako više nisu muževni i privlačni (više ne vide sebe kao “mužjake”) pate od problema sa prostatom. U prilog tome govori i činjenica da nemaju svi stariji muškarci takvih problema, a da ih imaju i neki koji još nisu “zagazili” u srednje godine.
