“Ako prolazite kroz pakao, samo nastavite napred.” – Vinston Čerčil (Winston Churchill)
Mnoge poznate ličnosti su prošle kroz rane zastoje u karijeri i životu. Ali, umesto da su se predali, svi su nastavili napred i trudili se da se izbore da napreduju u polju koje su izabrali, da bi na kraju postigli velike stvari – jer su imali veru u sebe i samopouzdanje koje im je bilo potrebno da prevaziđu prepreke. Ova crta u ljudima, koja im pomaže da pogledaju neuspehu u oči i oteraju ga od sebe, sjajna je i ako je već nemate u svom karakteru možete da je uvežbate. Želja i stav da budete otporni na životne padove mogu da se razviju u bilo kom trenutku u životu ako je osoba spremna i sposobna da analizira životne razloge za neuspehe i ako je sposobna da yaključi gde leži greška i u kome i da, naravno, ne krivi uvek sebe. Ako do ovoga ne možete da dođete sami, uvek možete potražiti pomoć stručnjaka. Ali, odustajanje? Nikako nije opcija, kao ni ideja da nešto ne možete da postignete!
U većini slučajeva kada dođemo u kontakt sa odbijanjem tokom posla koji radimo često to odbijanje pripišemo sebi kao lični neuspeh, a ne nešto što je u vezi sa poslom koji radimo, tj. klijentima i slično. Najbolji stav u ovakvim slučajevima je da se to ne uzima kao lični neuspeh jer će vas ovo samo demoralisati i imati užasan efekat na vašu ličnu budućnost, kao i na poslovne ciljeve. Objektivan način da se izađe na kraj sa odbijanjem je da se prvo ispitaju mogući razlozi i u slučaju ličnog poraza treba pokušati da ispravimo sve gde mislimo da smo pogrešili, te da istovremeno pojačamo lično zalaganje za stvar o kojoj se radi. Odbijanje treba tretirati kao motivaciju i ovo će automatski pojačati ishod našeg rada i odvesti ga u pozitivnom smeru. Šire gledano, i sama životna igra koju igramo se svodi na to da stvari svakog narednog dana radimo drugačije i bolje kako bismo i mi postajali sve bolji.
Uspešni ljudi poput Bil Gejtsa su razumeli kako da tretiraju neuspeh
S druge strane, neko može da teži prihvatanju one ideje kako odbijanje i neuspeh kao kategorija uopšte ne postoje. Kako je Vil Rodžers (Will Rogers) – humorist, glumac i američki filozof rekao: “Nikada nisam upoznao čoveka koji mi se nije dopao.” Ovakav način razmišljanja se svodi na pozitivno gledanje na svet i prihvatanje neuspeha kao sastavnog dela svakodnevnog života i odnosi se prema stvarima kao prema nečemu što treba da se još dodatno ostvari i to bez osećaja pritiska od drugih ili samog sebe. Često odbijanje je rezultat ličnih nesigurnosti koje osoba u sebi ima, a ne toliko o nesposobnosti te osobe da nešto uradi kako treba.
Svi bismo bolje prošli kad bismo odbijanje i neuspeh tretirali kao poziv na buđenje i podstrek da nešto uradimo bolje. Kako je glumac i producent Silvester Stalone (Sylvester Stallone) rekao: “Više volim kada me neko odbije jer to je kao da su mi pucali pokraj uva i naterali me da se probudim, a ne nastavim da spavam.”
Martin Luter King (Martin Luther King, Jr.) – aktivista, borac za ljudska prava, propovednik, govorio je o odbijanju i neuspehu, pa je rekao: “Ultimativna mera čoveka nije to gde se nalazi u trenucima kada mu je sve potaman, nego kako postupa u trenucima životnih izazova i kontroverzija.”
Pokušaji, neuspesi, padovi i usponi su načini da naučimo ponešto o svojim sposobnostima i vidimo koliko možemo. Odbijanje je samo maleni indikator hrabrosti, pokušaja istraživanja ličnih granica. Ljudi ne bi trebalo na odbijanje da gledaju kao na negativnu stvar; umesto toga, tretirajte ga kao uzlaznu putanju do većih i boljih stvari.
Maja Luković je zaljubljena u lepu reč, teži srećnim i jedinstvenim trenucima. Beskrajno pozitivna i uporna.
