Sve što radimo u našim odraslim životima, zasniva se na podsvesnim obrascima koji su utisnuti u naše biće, u vreme kad smo bili deca. Kako se ponašamo u vezama, kako vrednujemo sebe, postavljamo ciljeve – rastenjem i starenjem udaljavamo se od tog deteta i razvijamo obrasce koje je ponelo, zaboravljajući svemu onom drugom, zbog čega je bilo dobro biti dete. Bezbrižnost, smeh, zanos, maštu, sposobnost da se utešimo i nastavimo da se čudimo i radujemo svakom novom danu, kao da nas ništa nije uplašilo i povredilo. Što se više udaljujemo od svog unutrašnjeg deteta, to se više odvajamo od svoje istine, a sve više mesta u nama osvaja ego, društveni standardi, borba za uspeh, pohlepa…
Kada se vratimo svom unutrašnjem detetu i krenemo da ga uzgajamo na pravi način, dosežemo ponovo onu milost i mudrost jednostavnosti, koju sada umemo da prepoznamo svesno i da je cenimo. Počinjemo da budemo stvarni, istiniti, spontani, prirodni.
Unutrašnje dete je mentor našeg unutrašnjeg sveta, koji nas upravlja prema istinitom delovanju u spoljašnjem svetu. Podseća nas na to da je život igra, svet igralište, a mi – saigrači. Pomaže nam da se povežemo sa onim najboljim u sebi, da očistimo izvor koji je bio zatrpan deponijom odrastanja i materijalizacije uverenja i obrazaca koji nisu istiniti i koji truju živi svet – u nama i oko nas. Vraća nam se nežnost, otvorenost, radoznalost, uzbuđenje i životna radost – iščekivanje šta će nam novo i zanimljivo doneti svaki dan.
Ako shvatate zašto i koliko je važno uzgajati svoje unutrašnje dete, isprobajte ove korake.
