Drage moje ribice, za ovaj tekst isključivi krivac je astrologija, a ako vam nije jasno zašto, pročitajte ponovo Dulnikerov tekst o uticaju “proklete” Venere.
Muško – ženski odnosi su poput Rubikove kocke. Ako složite crvenu boju, zelena vam se poremeti. Ako složite zelenu, plava i crvena se pokvare. A, ako mislite da ste sve savršeno složili, pojavi se onaj mali delić koji nedostaje. I tako u krug. Do nervnog sloma. E, tako vam je i u muško – ženskim odnosima. Uvek nešto fali da sve bude idealno. A to malo što fali… pa znate i sami ostatak… devojku dovodi do totalnog nervnog sloma.
Na prste jedne ruke mogu da nabrojim parove u srećnoj & funkcionalnoj vezi. Ali ono, baš istinski srećnoj. On i ona, zaljubljenost, pogledi, romantika, zajednička letovanja, razgovori do kasno u noć, vino i sveće i večera, držanje za ruke, život u dvoje… Ovi ostali parovi izgledaju kao da se igraju “Između dve vatre”. Dva kapitena, đavo i đavolica lično, posrnuli anđeli u sredini, rokaju jedni druge vatrenom loptom do izbezumljenja. Ne zna se ko koga i koliko. Ovih dana često čujem, žale mi se drugarice – gej je ili ne može da mu se digne ili a i kada mu se digne, ne može dugo ili oženjen je ili vara me ili mislim da me vara ili ne vara me, ali će me sigurno prevariti ili svaku ribu koja prođe mora da odmeri od glave do pete… Ima tih muka onoliko. Međutim, ono što je mene nateralo da postavim ključno pitanje danas vama, jeste rečenica koja odzvanja celim mojim bićem – Iskreno sam nesrećna sa njim i ostaviću ga čim mi prođe frka na poslu, jer sada stvarno ne mogu time da se bavim.
Možda rečenica i ne bi bila čudna da nije izašla iz istih iskreno nesrećnih usta koja su već mesecima umorna od ostavljanja i mirenja sa vrlo pogrešnim frajerom. Razvlače se već par godina. Od toga je po mojoj slobodnoj proceni dobro bilo par meseci, pa je sve krenulo nizbrdo. Svađe, jer je frajer prevario, pa mirenje jer se izvinjavao, klečao na kolenima, davao “časnu Titovu pionirsku” da neće nikada više, pa njena ljubomora, pa svađa, pa nepoverenje, pa sve lošiji seks. Red svađe, red lošeg seksa, red svađe, red ljubomore. Prste da poližeš.
A kada sam joj ja po ko zna koji put održala slovo, sa akcentom da je totalno glupo da je u takvoj vezi i da što pre treba da stavi tačku na sve to, ona se na pet minuta zabrinula, pa klimnula glavom kao da me razume, pa se malo umusila, pa malo i zaplakala, ali je ponovo izgovorila jedan te isti adamuipakpružimjošjednušansu monolog – Jesam, nesrecna sam u devedeset posto slučajeva. On me dovodi do izbezumljenja. Ponekada ga i mrzim. Ne mogu očima da ga gledam. Ali znaš, onda kada je nama dobro, tada je baš divno. I ja ga ipak volim. Volim ga zaista. Mi se jednostavno puno volimo i ne možemo da živimo jedno bez drugog. Mislim, ti to nikada ne možeš da razumeš.
Ok. U pravu je. Ne mogu i nikada neću razumeti – Zašto ostajemo u lošim odnosima? Da li je to zaista način modernog preživljavanja? Da li smo toliko sjebani u svojim glavama da smo zaboravili da smo na prvom mestu najbitniji sami sebi, pa da tek onda dolaze svi ostali?
