Jezici ljubavi su realni u svakom odnosu i zaista utiču na to da razumemo načine na koje dajemo i primamo ljubav – nedostatak svesti o njima često stvara nepremostive nesporazume.
Da se ukratko preslišamo – postoji pet osnovnih jezika ljubavi: Davanje poklona, kvalitetno vreme, reči afirmacije, čin službe i fizički dodir. Kad stvari u našem odnosu počnu da se komplikuju (a uvek počnu) težimo da okrivimo partnera za nerazumevanje i nedostatak emocija, umesto da se zapitamo da li je zapravo u pitanju nerazumevanje na nivou jezika ljubavi – možda do nas ne dopire način na koji partner izražava svoju privrženost i obrnuto. Potrebno je da budemo svesni svog dominantnog jezika ljubavi, kao i partnerovog i da pokušamo da se sporazumevamo. Da naučimo da pružamo ljubav onako kako najbolje dopire do partnera, kao i da naučimo da prepoznamo izražavanje ljubavi onako kako je neko spontano izražava, shodno svom ljubavnom jeziku.
Ponekad nam to ne uspeva i zaglavimo se u odnosu koji ne hrani našu dušu, jer ne možemo da se međusobno razumemo. Evo kako ćemo znati da smo u pogrešnom odnosu, na osnovu svog dominantnog jezika ljubavi.
Davanje (primanje) poklona
Ako je ovo naš glavni jezik ljubavi, bićemo očajni kad partner zaboravi na godišnjicu veze, rođendan ili neki drugi datum koji nam je važan, smatraćemo da je nekulturan i bahat jer se nikada ne seti da donese makar cvet, a kamoli da nam pokloni neku sitnicu. Tu se naravno, ne radi o vrednosti poklona, nego o pažnji, o njenom materijalnom izražavanju u vidu malih stvari, od kojih možemo napraviti kolekciju i osećati se ispunjeno svaki put kad je pogledamo. Ako partner nikako ne pronalazi osećaj za naš jezik ljubavi (i naši pokloni mu ništa ne znače) teško ćemo prevazići ovaj nesporazum.
