Kvalitetno vreme
Osim što je neophodno za međusobno povezivanje i građenje odnosa, vreme koje provodimo sa partnerom, takođe je izražavanje pažnje i potreba za pažnjom. Kad nam je ovo glavni jezik ljubavi, želimo da imamo dragocene momente u kojima je partner posvećen samo nama (i mi njemu) da zajedno provedemo dan i radimo obične i zabavne stvari, da jedno drugom stalno budemo u fokusu. Ako partnera ne zanima da sa nama ode na izlet, izađe u šetnju, ode u kupovinu i zatim se pridruži u spremanju ručka, bićemo duboko povređeni i osećaćemo se poniženo što moramo da mu objašnjavamo šta nam je važno i da ga molimo da se uključi i da nam posveti deo svog vremena.
Reči afirmacije
Ovaj jezik ljubavi je najteže odgonetnuti i praktikovati. Onaj ko ima potrebu da čuje izjave ljubavi i reči podrške, obično to ne traži, a kad ih čuje, možda ne daje uočljivu povratnu informaciju i onda partner ne zna koliko mu to znači. Opšte je prihvaćena istina da dela govore više od reči, ali osobe kojima su reči dominantan jezik ljubavi, žele da čuju da su voljene, žele da dobiju komplimente, da budu pohvaljene, da njihove dobre osobine budu primećene i komentarisane – da im se ljubav i divljenje izražavaju jasno i glasno. Ako partner to ne zna, ne razume i ne praktikuje (jer je možda čovek od akcije i zatvoren, kada su u pitanju izjave i verbalizacija osećanja) osećaćemo se bitno uskraćeno i nevrednovano, čak i ako znamo da verovatno nismo u pravu i da se samo radi o našoj neispunjenoj potrebi.
