GSP – Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, definitivno najneprijatnija skraćenica u srpskom jeziku.
Hvala bogu! Kažem hvala bogu što smo ovog leta bar do sada i bar donekle izbegli +40. Ako ni zbog čega drugog, bar zbog GSP-a! A to mi je više nego dovoljno.
Za sve vas koji ne vozite jer nemate: kola, dozvolu, para za benzin ili imate već previše kazni za kućni budžet, vi apsolutno pripadate 90% građana koja svakodnevno konzumira jedan od vidova gradskog ili ne daj bože međugradskog javnog prevoza.
Ja am ovde da vas upoznam sa nekim, manje ili više prijatnim, putnicima koje ste u situaciji da sretnete u autobusu, i dam vam nekoliko saveta kako da ih izbegnete i preživite još jednu “prijatnu” vožnju.
Penzioner/penzionerka – Osoba koja vas svojim mučeničkim osmehom ili poslednjim stepenom pogrbljenosti automatski omekša i natera da ustanete sa svog mesta, za koje ste se borili majstorski, i da ga ustupite toj starijoj osobi. Ukoliko postupite pravilno u najčešćem slučaju dobroćudni dekica ili bakica će vam se zahvaliti, zatim vaše lepo vaspitanje prokomentarisati sa penzionerom koji sedi iza i dijagonalno od njega ili nje, a zatim vas neobavezno uvući u mukotrpnu spiku o traumama iz rata, sarmama njegove žene, čukljevima njenog supruga i unukovim prosekom u školi.
Savet: Najbolji savet je pre svega ustupite mesto, da ukoliko možete samo klimate glavom, ili ukoliko vam je to previše mučno jednostavno odete u što dalji deo autobusa, najbolja pozicija je kružni deo iliti harmonika. Ukoliko ste na sreću ili žalost ušli u autobus novije generacije tražite najbliži prozor i gledajte zamišljeno znamenitosti grada ili predgrađa.
Metalac/metalka – Najčešće dečak ili devojčica još u osnovnoj, crnih šiški i istopljenog ajlajnera, nadrkani i besni na ceo svet, a najviše na sebe. Skoro uvek zauzimaju mesta u zadnjem delu autobusa kako ih glasovi drugih putnika ne bi ometali u preslušavanju cele diskografije Anthrax-a ili tako nekog benda, iako je to nemoguće jer je volume na mp3-u podešen na maksimum, tako da je muziku u stanju da čuje i vozač autobusa.
Savet: Ukoliko sedite do metalca/metalke, najbolje je da se nadate da će što pre izaći ili da će mu u najboljem slučaju nestati baterije pre vaše stanice.
Lep dečko/devojka – Osobe koje vam vožnju GSP-om učine lepšom ili bar podnošljivijom. Ukoliko ste zatreskani u devojku, ona je lepa zgodna i skockana, neretko celu vožnju piše poruke dok u ruci drži knjigu nekog nobelovca i u pauzama je čitucka, dok momak za kojim uzdišete u ušima ima slušalice, sluša neki house i techno, i ima savršeno plave kristalne oči. Uzvrate svaki osmeh, što praktično znači da se osmehuju čitavu vožnju i najčešće se voze nekoliko stanica, taman toliko da nemate vremena ni da ih odmerite kako treba, a kamoli startujete.
Savet: Stojte na vratima i kada ih vidite da ulaze u bus, trk u napad!
Grandovac/grandovka – On ima tone gela, a ona na tone pudera. Parfemi vas guše, a od seljanije koja dopire iz njihovih slušalica hvata vas jeza. Neretko sednu upravo jedan prekoputa drugog ne bi li se nagledali sebi sličnih i muvakali tokom cele vožnje. Kartu nemaju nikada, ali im u iskakanju iz autobusa kada ugledaju kanarinca pomažu najnovije kopije AIR max patika i najelastičnije helanke i šuškavac.
Savet: Što dalje, to bolje, nabavite čepove za uši, gas masku i neke velike naočare, da vas ne vide, a ni vi njih! Čujem da je seljanija prelazna!
Biznismen/biznisvumen – Neko ko ovde definitvno ne pripada, ali igrom slučaja, primoran/a je da koristi upravo GSP. U kasnim četrdesetim i ranim pedesetim, ovaj usran golub gleda vas namrgđeno i direktno vam šalje pesimističan vajb zbog svog lošeg raspoloženja, usled iznenadnog pada vrednosti na berzi ili direktorove nove švalerke. Preinteligentni i preambciozni, skoro uvek nose naočare, onako na pola nosa, i svojom “čistom belom, sigurnom belom” košuljom mame na još nadrkanije poglede.
Savet – Obavezno ih pitajte koliko ima sati, jer ćete im jedino izmamiti osmeh ukoliko dođu u situaciju da pokažu svoj novi sat, koji su dobili na poklon od firme za rođendan.
Profesor/profesorka – Prijatni i nenametljivi, uz obaveznu aktovku i za žene lepezu. Uz njihov osmeh, pomislićete da ste negde u parku, dok se autobus, ili ne daj bože tramvaj, trucka sve više. Povlasticu imaju uvek, sa uredno zapisanim brojem, i to u kožnom novčaniku, koji čuvaju još iz osamdeseth. Upitaće vas šta studirate, i obavezno pomenuti da su nekad radili u nekoj gimnaziji.
Savet – Ukoliko sedite blizu dotičnih, to vreme iskoristite pametno, jer ko zna kada ćete ih, u njihovoj potrazi za većom platom ili stimulacijom, ugledati na predavanju i to baš na vašem fakultetu.
Komšija/komšinica – Ukoliko idete svojom svakodnevnom linijom, postoji jako velika šansa da sretnete svog “omiljenog” komšiju kako čijuka sa devojkom do sebe. Kao i svaki put, pokušaće da vas smuva na istu foru koja će u sebi uvek imati ono vama dražesno “komšinice”. Najverovatnije u rukama drži sportske novine i naglas nagađa kvote. Ukoliko ste muškarac, najverovatnije ćete naići na džangrizavu babu iz ulaza, i zažaliti što ste uopšte ušli u autobus!
Savet – Obavezno se javite, kako vas ne bi ogovarali po zgradi, a ne bi bilo na odmet i da neobavezno proćaskate sa njima, čisto da sebe poštedite mrzovoljnih pogleda na kućnom savetu.
Ludak/ludača – Što smrdljiviji i prljaviji, to uverljiviji. Neko ko u ruci ima knjigu ko zna koje sekte, i ko veoma glasno najavljuje smak sveta, dolazak svakakvih proroka i gleda ceo autobus, jednog po jednog, kobajagi čitajući svačiju sudbinu.
Savet – Ukoliko sedne pored vas, ustupite mesto nekom sa devijacijom nosa, ko apsolutno ne oseća ništa, i pratite ljude, koji će brzinski iz zadnjeg preći u prednji deo autobusa, u pokušaju da izbegnu smrad.
Rom/Romkinja – Moliće vas za 10 dinara, dok onako prljava drži novorođenče u rukama. Ukoliko joj udelite nešto para, dizaće vas u nebesa, ali ukoliko napravite grešku i ne date joj ništa, nacrniće vas i kunuti, dok napokon ne pređe na sledeću žrtvu. Ukoliko je u pitanju muškarac. verovatno dražesno svira violinu ili naglas sluša neku seljačku stanicu na tranzistoru poslednje generacije.
Savet – Uvek u novčaniku imajte spremljenu siću i izbeći ćete svaku neprijatnu situaciju.
Kanarinac – Kontrolor, od milošte. Nadrkan i nezaobilazan. U fluorescentnozelenom prsluku. Strah i trepet svih onih koji za vožnju nemaju niti kartu niti povlasticu. Misle da su vlast, pozivaju se na zakon i prete dolaskom policije. Izvode vas iz autobusa, kao da su obezbeđenje, iako skoro nikada nisu viši od 160cm, bili muško ili žensko. Imaju od 17 do 117 godina.
Savet – Uz povlasticu ne bi bilo na odmet kupiti i kartu, jer će uvek imati nešto šta da vam zakeraju. Pitaće vas koji je mesec, iako vam u povlastici stoji apdejtovana markica, a zameriće vam oštećenu povlasticu i opomenuti vas za narednu vožnju. Ukoliko vas uhvate bez karte, imate nekoliko mogućnosti: ili se pravite da spavate, zatim ukoliko je kanarinac mlađi, pokušajte da se izvučete na lepe oči, ali ukoliko nažalost naiđete na iskusnijeg kontrolora ili puknite kintu, ili štur na sledećoj stanici!
Želimo vam prijatnu vožnju! Vaš GSP!
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…”
