Niko te nije naučio da se sebi obraćaš sa nežnošću i ljubavlju, a možda su te “napunili” negativnim porukama koje si usvojila i u koje si duboko u sebi poverovala. Koliko god se trudila da izgradiš samopoštovanje, ne možeš da ga gradiš oko negativnosti, već te negativnosti treba da osvestiš i transformišeš.
Važno je kako razgovaraš sa sobom, jer to kako se sebi obraćaš i kako sebe tretiraš, kreira unutrašnju atmosferu tvog života. Ta atmosfera ima svoju energiju, kojom zrači – i privlači odgovarajuća iskustva u tvoj život. Ako sebe potcenjuješ, kritikuješ i sabotiraš, to će privlačiti teška iskustva, kao oblik potvrde da si u pravu, da je život baš tako težak, nepravedan, surov i beznadežan, kao što si ubeđena da jeste – jer to je tvoje uverenje, to je posledica lošeg odnosa prema sebi. Ali ako sebe voliš i poštuješ, privlačićeš mnogo više pozitivnog iskustva, sretaćeš velikodušne i plemenite ljude, pronalazićeš pomoć u svim teškim situacijama, videćeš prilike u svim preprekama na svom putu i gajićeš uverenje da je život divan, uzbudljiv i vredan življenja.
Ako si nezadovljna i nesrećna, možda okrivljuješ druge za svoje stanje. I to govoriš sebi – kako te drugi sputavaju, kako ti ne dozvoljavaju da ostvariš ovu ili onu zamisao, kako su ti krivi roditelji, uslovi u kojima si odrasla, okolnosti, država, zakoni… Taj razgovor koji vodiš sa sobom, pun je otrova i sasvim je neistinit. Ti ubeđuješ sebe ne samo da nisi ti kriva, nego da tvoj život nije tvoja odgovornost, da si slaba i bespomoćna, da je sve protiv tebe i da nemaš nikakve šanse. Na taj način potpuno odustaješ od svake mogućnosti da budeš srećna i zadovoljna.
