Navikli smo na podelu polova, ljudi su žene ili muškarci, a i većina transrodnih osoba nalazi sebe u tim kategorijama. Međutim, seksualnost je fluidna i u datim okvirima, ali i van njih – postoje osobe koje se ne uklapaju ni u žensku, ni u mušku rodnu kategoriju u potpunosti. Neki od njih se osećaju kao da su i jedno i drugo (kombinuju rodne elemente), ili se razlikuju i od jednog i od drugog, ili fluktuiraju od jednog do drugog pola.
Pošto ljudsko društvo ima potrebu da definiše svoje pripadnike, da im pronađe neko mesto u svojim okvirima, ili da uz pomoć novih definicija proširi svoje okvire, pojam koji se najčešće koristi za osobe koje se ne osećaju ni kao muškarci, ni kao žene, jeste nebinarni. Ostali pojmovi su dženderkvir, adžender, bidžender – nijedan od ovih izraza ne znači sasvim isto, ali svi govore o iskustvu roda koji nije samo muško, niti samo žensko.
Zašto je „nebinarni“ najtačniji opis?
Društvo prepoznaje dva pola, muški i ženski i ideja da postoje samo dva pola ponekad se naziva rodnom binarnošću (binarnost uključuje dvojnost, odnosno, biti binaran, znači imati dva dela, muško i žensko, jin i jang), pa je prema tome, nebinarnost ono što je na suprotnom kraju od ove, opštepriznate dvojnosti. Nebinarne osobe nisu suprotno od muškog i ženskog, nego prosto ne spadaju ni u jednu od ove dve kategorije.
View this post on Instagram
Definicija nebinarnosti je nova, utoliko što društvo podiže svest o postojanju ovakvih kategorija, prepoznaje ih i priznaje (uključuje ih u okvire i tim uključivanjem proširuje okvire), nebinarnost nije nastala iz mode, ili zbunjenosti rodno dezorijentisanih osoba. Nebinarni identiteti prisutni su od davnina i razna društva i kulture širom sveta su ih i prepoznavala i prihvatala mnogo pre savremenog sveta, koji se hvali otvorenošću, rodnom ravnopravnošću i poštovanjem ljudskih prava.
Istina je da smo daleko od te otvorenosti i širine, i da čovečanstvo tokom istorije nije održavalo kontinuitet kulture prihvatanja različitosti i da se zapadnjački orijentisana društva i kulture u praksi suočavaju sa predrasudama i osudama različitosti, što znači da je transparentnost neophodna. Potrebno je da se služimo definicijama i kategorijama, potrebne su aktivnosti i kampanje rodne individualnosti, potrebno je promovisanje seksualne fluidnosti, kako bi ljudsko društvo evoluiralo i da bi svako ljudsko biće moglo da ostvari svoja prava – legitimno.
Većina transrodnih osoba nije nebinarna, one imaju rodni identitet (muški ili ženski) i treba ih tretirati u skladu sa tim identitetom. Neki se odlučuju na medicinske procedure i operacije, kako bi svoja tela prilagodili svom rodnom identitetu i ostvarili ispunjen život, a nekima to nije neophodno. Operacioni zahvati su često neophodni kod interseksualnih osoba, koje se rađaju sa genetski i anatomski „pomešanim“ odlikama muškog i ženskog pola (mogu imati nedovoljno razvijene unutrašnje i spoljašnje reproduktivne organe, u raznim kombinacijama, anatomskim i hormonskim), što se uočava još u detinjstvu. Česte su operacije ponovne „dodele pola“ o kojima odlučuju timovi lekara i psihologa, a stav zajednice koja pruža podršku interseksualnim osobama jeste da bi trebalo čekati sa invazivnim zahvatima dok osoba ne odraste, kako bi mogla da prepozna svoju polnost i da sama donese odluku.
