Baš onda kada sam pomislila da su moji snovi besmisleni i satkani od mnoštva prepisanih želja iz knjiga o sreći, pojavio si se ti. Bio si idealan, zaista jesi. U mojim očima oličenje savršenstva, muževan zaštitnik i večna podrška – u najavi.
Gradili smo naš zamak i sakrivali se tamo povremeno, daleko od hrpe senki. Voleli smo naš mir i zvuke naizmeničnih uzdaha nakon dugih pogleda. Bila je to neverovatna sinergija punih usana, nežnih dodira i tek ponekog blagog osmeha.
Sećam se, nestajala sam u tvom naručju kad god bi mi prišao, uhvatio me oko struka, podigao i zavrteo najjače što možeš, sve dok ne padnemo na vlažnu, tek pokošenu travu. Pa ti si voleo čak i moj nesavršen osmeh. Divio si se toj upornosti da ti dokažem da nisi u pravu, čak i kada smo oboje znali da zapravo jesi. Bila sam ti slatka kada se ljutim, i na tebi smešan način, pokušavam da skrenem pažnju na sebe. Voleo si me onakvu kakva sam bila – tvrdoglava, vragolasta i pomalo razmažena.
A šta sam ja uradila? Da li sam se potpuno prepustila i uživela u ulogu tvog predmeta obožavanja? Jesam li zaboravila taj osećaj ispunjenosti na samu pomisao da si moj? Da li sam iz čistog hira počela preturati po tvojim, jedva vidljivim manama? Jesam…
– Prigovarala sam ti što se ne briješ redovno i što me bocka tvoja brada (možeš misliti),
– Zamerala sam ti što se nisi javio na telefon baš onda kada sam JA htela da razgovaramo,
– Ugušila sam te konstantnim, nevažnim pitanjima,
– Nisam ti dopustila da imaš svoj prostor i uživaš u vremenu kada smo bili razdvojeni,
– Moj egoizam je želeo tvoju potpunu posvećenost meni i samo meni,
– Želela sam apsolutnu kontrolu nad tvojim životom,
– Isprovocirala sam duboka osećanja koja si gajio i potpuno te razočarala.
Nisi više mogao da trpiš pritisak i gledaš me kako se gubim i bledim u lavini izmišljenih pravila i preporučenih recepata. Odlučio si. Nije ti bilo lako, to dobro znam. Iako te tada nisam razumela, imao si potpuno pravo. Poljubio si me poslednji put i zatvorio vrata našeg zamka. Tek nakon što sam čula zveckanje ključeva, škljocanje brave i tup udarac katanca, shvatila sam da sam te zauvek izgubila.
Ne, nesvesno oterala od sebe.
Danas, nakon toliko vremena, sedim na našoj omiljenoj klupi, osluškujem tišinu ali i dalje čujem tvoje korake koji mi nedostaju. Ispisujem ove reči na iskrzanom listu papira i poručujem da sam svoju lekciju dobro utvrdila a ti si me na najteži mogući način naučio da postanem bolja osoba.
Hvala ti na tome, gde god da si.
Marina Marry – studentkinja industrijskog inženjerstva i menadžmenta, zaljubljenik u fotografiju, zvuk saksofona i ukus Tiramisu torte. Nepopravljivi sanjar, hedonista i ponosni vlasnik kreativne džungle “Imagine, Create, Enjoy“. Omiljeni citat:“Imagination is more important than knowledge. Knowledge is limited. Imagination encircles the world.”
