Moja deca su divni ljudi, plemenite osobe, empatične i simpatične, tople i pristupačne, umeju pametno da govore, da zastupaju svoje stavove, razumevajući tuđe, da prave kompromise, duboko promišljaju i duboko osećaju. Sposobna su za patnju i za radost, poznaju i jedno i drugo i ne odstupaju. Kad je teško, drže se zajedno. Kad su povređena, nastoje da shvate zašto i dokuče kako dalje. Moja deca su najbolje društvo koje imam, jer sam ih sama oblikovala u osobe koje želim u svom društvu. Ja sam ih birala i ona su birala mene. Imamo sudbinski dogovor i nastojimo da ga ispunimo. A pitanja sudbine su za nas pitanja koja nadilaze izbore koje pravimo ograničeni jednim životom, jednom prilikom da na planeti oprobamo te izbore, da ispitamo svoje slobode i ograničenja. I da, svet ne funkcioniše tako. I oni su odrasli sa svešću o tome da su naše vrednosti (moje vrednosti) istinite za nas i mali krug biranog društva. Ekipa iz Hogvortsa, sa kojom normalci nemaju puno toga zajedničkog. Njihove omiljene igre iz detinjstva bile su vezane za veliki park, u koji smo išli uveče, kad druga deca idu kući. I tada nisu bile toliko zanimljive ljuljaške i tobogani, nego sakupljanje papira, koji smo palili na sredini velikog travnatog kruga. To je bila logorska vatra, a mi smo bili Hobiti na putu, koji se šunjaju.

kako sam upropastila svoju decu Kako sam upropastila svoju decu

Imala sam sreće, u ovom svetu koji ne funkcioniše tako, da me niko nije uhvatio, optužio i uhapsio zbog stvari koje sam radila sa svojom decom, koje im nisam zabranjivala, zbog slobode, koju smo krišom praktikovali, šunjajući se poput Hobita u noći, okruženih mračnim silama, vođenih svetlošću u svojim srcima, pod treperavim sjajem zvezda, bliskih poput osmeha.

Svesno i namerno sam upropastila svoju decu, za život u ovoj emotivno oštećenoj, obesmišljenoj konzumerističkoj civilizaciji. Oni nemaju veštine manipulacije, lukavstva, iskorišćavanja, laganja, neobaziranja… ali uče. Svesni da ponekad moraju da primene nevrednosti, da bi odbranili i sačuvali svoje vrednosti. Bolan je to nauk, ali oni to mogu. Mogu da se prilagode i da balansiraju, delujući unutar standarda, šablona i okvira. Jer, jedino tako se ovaj svet menja.

Fotografije: unsplash.com

Aleksina Đorđević

Comments