Ozbiljna i duboka ljubav počinje tamo gde zaljubljenost prestaje – onaj intenzitet emocija koji ste upoznali u početku i koji vas je povezao, ono uzbuđenje i nemir pri samoj pomisli na njega, strast koja vas tera da se neprekidno dodirujete i koristite svaku priliku da se “dohvatite” – sve to prolazi i postaje lepa uspomena na prvi period zaljubljenosti. Ponekad se nostalgično prisećate tog perioda, jer lepo je biti zaljubljen – emocije vladaju, a mozak se odmara (od razuma) i život je neverovatno uzbudljiv. Ali zamislite da tako živite svakog dana u svom životu – uzbuđenje bi vam potrošilo svu energiju i sagoreli biste. Nije predviđeno da stalno budemo zaljubljeni – i uznemireni – već da težimo smirivanju i miru.
Mir – to je ono što postaje vitalan deo vaše ljubavi posle nekoliko godina zajedničkog života. Odavno se više ne osećate kao na rolerkosteru, u fliperu, na auto-trkama. Vožnja se usporila, sada putujete širokim i ravnim auto putem zajedništva, vozite lagano, razgledate predeo i nikuda ne žurite. Partner je deo vas, osećate tu povezanost, gotovo srodnost, on je vaš i vi ste njegovi i taj osećaj pripadnosti je topao i prisan i – kad razmislite – mnogo bolji od uzdrhtalosti i čežnje koju ste osećali na početku.
Imate poverenje u svog partnera i on u vas, dobro se poznajete i tačno znate u čemu možete da računate na partnera i da se na njega oslonite, kao i koje su mu slabosti i gde je njemu potrebno da se osloni na vas. Znate šta da očekujete od njega i sigurni ste. Ne žudite za dokazima ljubavi i privrženosti, jer znate da je ljubav postojana i da ste privrženi jedno drugom u potpunosti.
Kad legnete zajedno i zagrlite se, više ne osećate navalu uzbuđenja i strasti – seks postaje nešto ređi, uvek može, ali uopšte se ne osećate loše i ako izostane – već osećate smirenost, toplinu i pospanost. Osećate se sigurno i zaštićeno u partnerovom zagrljaju i volite taj osećaj više od svega.
