U odnosu dvoje ljudi stlno dolazi do nekih sukoba, manjih ili većih. Ponekad smo sabrani i svesni i razumno izlazimo na kraj i sa većim problemima, a ponekad smo na kraj srca i pucamo zbog sitnica. Ponekad nas sukobi toliko izmore i iscrpu, da rešenje pronalazimo u raskidanju veze i napuštanju partnera. Ljubav je poduhvat i postignuće i ništa se u ljubavnom odnosu ne rešava samo od sebe – potrebno je da se uključite na konstruktivan način, kad god je to moguće, ili da sačekate i ne činite ništa, dok ne bude moguće. Bilo bi lako rešavati sukobe, kad biste svaki put mogli da kažete “ok, ovo je nesporazum, sukob interesa, imamo različite potrebe, ovo je svađa zbog ljubomore koja je izraz nesigurnosti, ovo je bes, ovo razočaranje… I sada ćemo lepo da razgovaramo o tome i da nađemo način da nešto prihvatimo, nečeg se odreknemo, pronađemo neki kompromis”. Ali kada ste pod nabojem, povređeni, uzdrmani, uvređeni, besni, ne možete ni sa sobom da razgovarate razumno, a kamoli sa partnerom koga vidite kao uzrok svoje nesreće i jada. Dakle, rešavati sukobe je teško, ne zato što su sukobi uvek komplikovani i teški, nego zato što ne možemo da se izborimo sa emocijama, sa povređenošću i izneverenim očekivanjima.
Da bismo rešavali probleme, moramo da se suočavamo sa svojim emocijama i sa partnerovim emocijama i pokušati da razaznamo i shvatimo suštinu sukoba. Jer, nekada svađa koja se odvija, samo klizi po površini, ispod koje se pravi razlog i dalje krije. Da bismo rešavali probleme, moramo da budemo pošteni – prema sebi i partneru i moramo znati koliko nam je odnos važan. Ako smo u trenutku toliko van sebe, da to ne znamo, potrebno nam je da se smirimo, dok ne budemo u stanju da se setimo i da se usredsredimo na konstruktivna rešenja.
