Smejali smo se, a sada kukamo. To je možda negde najtačniji opis druge polovine dvadesetih godina. Nekako nam je dvadeset i peta više bila bliža dvadesetima, ali je zato dvadeset i šesta opasno blizu tridesetoj. Znali smo da će nam se neki stavovi promeniti, način na koji posmatramo život i odnose u njemu, pa čak i ljudi koji nas okružuju. Ono što nismo ni najmanje očekivali jeste da će naše telo početi da se menja. Pa menjao se pre par godina u pubertetu – zar opet?
Kada shvatimo da to nije bilo pre par godina, nego pre više godina, dok suzbijamo napad panike, dolazi i trenutak kada preglede kod lekara moramo sami da zakažemo. Na kraju dana, ne znamo šta je gore. Promene ili to što sa njima moramo da se nosimo zreli i odgovorni, a nimalo se tako ne osećamo. U nastavku teksta pročitajte koje smo to promene osetili u svom telu kada smo oduvali svećice sa brojem 25.
Mamurluk podnosimo teže… Mnogo teže
Postojao je period kad smo izlazili skoro svaki dan, pa onda period kad smo izlazili ceo vikend, a sada izađemo u petak jer znamo da ćemo se mamurni boriti za život u subotu i da ćemo tek u nedelju stići da se odmorimo. Kada krenemo da vraćamo film, nikako nam nije jasno kako je moguće da smo izlazili do 3 ujutru, pa potom u 7 ustajali sveži i išli na sve honorarne poslove koje smo radili tokom srednje škole i fakulteta. U krajnoj liniji, ne možemo da se setimo ni kako smo pili više dana zaredom. Sada, čak iako ređe pijemo, proklinjemo sebe što smo to uopšte i radili, jer zbog mamurluka budemo nefunkcionalni bar 24 sata. Pijuckamo, pravimo pauze, pijemo vodu između gutljaja, “mezimo” i molimo Boga da nam da snage, kad već nije pamet.
View this post on Instagram
Vratile su nam se bubuljice
Kao što smo rekli u uvodu, mi se u dvadesetima osećamo kao da smo tek izašli iz puberteta. Tako opravdavamo sebi što nismo postigli sve što smo zacrtali, dok smo naivno mislili da ćemo do 25. već imati stabilan posao, krov nad glavom i partnerski odnos iz bajke. “Ima vremena”, odgovor nam je na sva pitanja koja rodbina postavi. Znate šta, i ima, ali ono što smo mislili da smo “preležali” još u pubertetu, vratilo nam se kao bumerang – bubuljice. I u PMS-u, i za vreme ovulacije i za vreme menstruacije i kada ima prašine i kada ne spavamo u svojoj posteljini i kada su leti vrućine, i kada je zimi suva koža… Sa raznim hormonalnim promenama dolaze i promene na našem licu, i to ne samo dok smo tinejdžeri.
San nam je sve lakši – i kraći
Kada smo bili mlađi, mogli smo da prespavamo rat, pogotovo ako smo izašli pre toga. Ustajali smo u podne bez ikakvih problema, ništa nije moglo da nas probudi i mogli smo da zaspimo kako dodirnemo jastuk. Sada, naspavati se kao čovek predstavlja proces. Kada legnemo u krevet prvo teško zaspimo od svih muka koje nas more u dvadesetima, od pritiska, kredita, nedoumica, želja, molbi i pozdrava, a kada konačno zaspimo, svaki šum nas probudi. Ne samo šum, već i mi sami sebe. Mnogo češće ustajemo da piškimo, a i snovi nam se razbijaju lako kao da su od stakla. Čak i kada legnemo kasnije (a pogotovo kada pijemo), naš organizam se svakako budi pre 8, jer, zašto bi nam bilo dozvoljeno da imamo 8 sati sna?!
