Teško je pisati o napadima panike kada kroz njih prođeš. Samo opisivanje napada je izuzetno neprijatno i čini da ponovo prođeš kroz osećaje koje ne želiš da se ikada vrate. To je ubrzano i jako lupanje srca, buka u glavi, kao da će se dogoditi smak sveta, sad u ovom trenutku, znojenje, drhtanje. Jednom sam čak i izgubila kontrolu nad udovima i nisam mogla da pomerim noge. Ostale su zakopane na stepeništu, kao da su se sjedinile sa njim – da sam mislila da ću – ili pasti, ili se pokrenuti.
To je trenutak kada se odvojiš od realnosti, kada sve prolazi nekako brzo, kad je sve oko tebe kao neki film, kada osećaš bol u grudima, kada ubrzano dišeš ili uopšte ne možeš da dođeš do daha. Zato je tako pogrešno reći “to je samo u tvojoj glavi”, jer ono što se događa u glavi osobe koja prolazi kroz panični napad je i te kako realno. Toliko realno da se fizički manifestuje.
View this post on Instagram
Ako si nekad osetila ovakve simptome, obrati se svom lekaru, naročito ako se oni ponavljaju. Prvo je potrebno da uradiš EKG kako bi se otklonila mogućnost da nešto nije u redu sa srcem. Na to ljudi često i posumnjaju kada imaju panični napad. Pojedini posumnjaju i na napad astme, ako ne mogu da dođu do daha. Vrlo često napad panike nije nešto na šta se prvo pomisli kada kroz njega prolazite. Zašto? Zato što vam je prosto neverovatno da panika može da se manifestuje na takav način, da ima toliki fizički uticaj. Iako znaš da su to samo misli, tvoj mozak ne razlikuje da li je to samo u glavi ili je realnost, pa se ponaša kao da je opasnost realna.
Šta raditi u tim trenucima i kako se vratiti sebi?
Prvo je potrebno da znaš da nisi jedina sa ovim problemom. Depresija i anksioznost se povećala za čak 25% od dolaska pandemije, a i pre toga, nikada na svetu nije bilo više osoba sa paničnim poremećajem, osoba koje doživljavaju panične napade. Kod nekog su oni svakodnevni, pa čak i više puta u toku dana. I tako nešto se može izlečiti, ali je potrebno stalno pokušavati iznova i iznova.
Kada imaš panični napad, tvoje telo je u fight or flight modu. Počećeš ubrzano da dišeš i upravo tad je veoma bitno da se skoncentrišeš na svoj dah. Da probaš duboko da dišeš, da osvestiš šta se sve nalazi oko tebe. Naravno, duboko disanje neće funkcionisati ako ga praktikuješ samo prilikom paničnog napada. Svakodnevno radi vežbe disanja, pa ti kontrola daha neće biti strana kada osetiš paniku.
View this post on Instagram
Takođe, ključno je i da si u tom trenutku svesna šta se dešava. Misli kao što su imam napad panike i on će proći, sve je u redu mogu biti od pomoći. Ovo je isto nešto što se vežba, tako što ćeš se truditi da što češće budeš u sadašnjem trenutku. Da nemaš ishitrene reakcije, nego da – ako te, na primer, nešto iznervira – udahneš, izdahneš, pa tek onda odreaguješ razumski. Kao što se da videti – ključ je u disanju.
Naravno, ni to nekad nije od pomoći, i sasvim je u redu ako ne uspevaš da izađeš na kraj sa svojim napadima panike… jer to je definitivno jedna od najtežih stvari u životu za savladati. Zato pod obavezno se obrati psihoterapeutu ili psihijatru koji ti zaista može pomoći – bilo sa tehnikama, kako da se nosiš sa napadima panike ili medikamentima koji će ti smanjiti stresove i misli koje izazivaju paniku i anksioznost.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
