Situacija 1.
Reče on njoj (konačno):
Slušaj brate (tako su se zvali), ja tebe više ne volim. Nego, aj’ da ne pravimo haos oko toga već da se fino rastanemo kao ljudi. Dragica i Leposav (njegovi roditelji) te puno vole, ti ćeš da i dalje dolaziš kod nas. Mi ćemo na piće (čitaj kad se meni digne)… Ono, da budemo drugari.
Prista lepa Milica na sve to. Čujem da se i danas druže (kad se njemu digne, a ona zariba).
Situacija 2.
Slična situacija. Opet on nju više (odjednom) ne voli. Predlaže joj isto tako da se kulturno pozdrave i u miru rastanu. Insistira da mu i dalje dolazi doma jer je Mirko i Verica gotive, pa bi nekako bilo glupo da ispari iz njihovih života.
Ona neće da je neko kulturno zajebe. Sad koristi priliku da mu silovitim glasom podvuče svaku prevaru, neveru, grešku i pogrešku. Izbi svađa, izbi haos.
Čujem kako se preko zajedničkih prijatelja pozdravljaju uvredama.
Situacija 3.
Ideja o civilizovanom rastanku ne postoji. Pošteno se pokrve i podave. Čujem kako se (navodno) mrze i da o pozdravu na ulici i ne razmišljaju.
Situacija 4.
To je grupa za zabranjene ljubavi. Okolnosti su jače, te su ih i razdvojile. Oni su skupa ljuti na ljude ili činjenice izvan njihove veze.
Ako Vas pitam koja od ponuđenih situacija je najvernija ideji cvilizovanog rastanka, ako mi odgovorite da je to prva, ja ću vam samo reći da su sve jednake, i da su možda, štaviše, druga i treća vodeće.
Si ozbiljan?
Prva situacija je moguća samo ukoliko su oboje uvideli da to ne ide i da bi srećniji bili jedno bez drugog. Znači, svako je sa svoje strane sedeo i posmatrao vezu koja vodi raskidu, složili su se ćutke prvo sa činjenicama, a onda i progovorili. Ne volimo se, nismo jedno za drugo, znamo to oboje tako da nam nije teško da (p)ostanemo drugari. Nema ljubavi, nema ni lomljenja suđa ni izbučenih očiju ni ideja o vađenju partnerovih, figurativno rečeno.
Civilizovano? Ne, nego samo srazmerno činjenici da su oboje razmišljali o raskidu.
Ukoliko vas raskid zadesi kao s neba pa u rebra, ukoliko ste ona strana koja još uvek voli, ukoliko se slamate dok vaš, već bivši, partner čvrsto na nogama stoji – čak vam nudi i prijateljstvo (može al’ kad ti naplatim za sve), ukoliko ste u toj vezi, ironično rečeno, super prošli, sasvim je civilizovano odbraniti sebe besom. Sasvim je prirodno posvađati se!
Zar je ok ispijati kafu sa nekim ko vas je dotukao? Eto, to ispijanje kafe bi već bilo necivilizovano, udar na sopstveni integritet.
Treća situacija. Čini mi se da su to ljubavi čiji se krajevi ne mogu tek lako objasniti. Voleli su se, vole se, ali dalje nema.
Izibilo je nešto jednako ratu, tako iznenada da niko nije ni stigao da razmišljanja o rastanku uz fino rukovanje, osmeh na ulici, ili nekoj kafici.
Svađe su deo civilizacije. Fizičko nasilje je pećinski. Govor je nastao u društvu, stoga i svađa. Sve što je nastalo u društvu više nije necivilizovano.
Ne shvatite ovo kao poziv na sukob. Ja sam samo pacifista koji civilizovano bukne kad mu nude kolače dok je gladan hleba. Zato ne nudite prijateljstvo onome ko vas voli, apsurdno je i samo dodaje ulje na vatru.
(civilizovani) pozdrav!
Izvori fotografija: thecollegecrush.com, megpaige.devianart.com
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
