Stalno čitaš o tome kako je neophodno da postaviš granice u odnosima, da bi sačuvala svoj integritet i samopoštovanje, da neke stvari ne treba da dozvoliš, da treba da investiraš u održavanje tih granica i da one koji ih uporno gaze i ne žele da ih poštuju, isključiš iz svog života ili da ih barem zaobilaziš, jer to su toksične osobe i toksični odnosi koji ti nisu potrebni. Zvuči razumno, ali je u praksi veoma zahtevno – ne možeš stalno da se braniš i baviš čuvanjem i utvrđivanjem granica, a osim toga, kad ih ljudi gaze, to su lekcije koje zahtevaju od tebe da ih shvatiš na pravi način. Da uvidiš da li je potrebno da ukloniš ili pomeriš granicu, ili da je odbraniš ultimativno i bez ustupaka. Ali kad se suočimo sa tim da nam neko ugrožava granice, obično se ponašamo po određenim obrascima – ili pasivno dozvoljavamo neprihvatljivo ponašanje (ne iz razloga uvida da treba da pomerimo i uklonimo svoju granicu, nego zato što želimo da izbegnemo sukob na svaki način), ili se pobunimo i agresivno skočimo u odbranu svojih granica, ili reagujemo pasivno-agresivno, praveći se da je sve u redu, dok svojim stavom i tonom posredno šaljemo poruku da smo uvređeni, da osećamo prezrenje i nezadovoljstvo. To su samo reakcije, a ni jedna od njih ne proizilazi iz svesti o tome šta želimo i ne želimo i šta možemo da uradimo. A možemo da se postavimo na nekoliko konstruktivnih načina, koji od nas zahtevaju napor da uđemo u komunikaciju sa osobom koja nam gazi granice i izaziva nas da uradimo baš to – da se zauzmemo za sebe, ali i da imamo u vidu šta hoće druga osoba.
Možemo da budemo otvoreni
Ako znamo da imamo posla sa osobom koja kasni, možemo je unapred upozoriti da nam je potrebno da stigne na vreme i mirno joj reći da ćemo otići ako ne bude došla u zakazano vreme. A zatim to stvarno treba i da uradimo, ako se osoba ne pojavi na vreme. Naravno da ona ima opravdanja i razloge, koji su sasvim razumni. Ali ljudima koji kasne se uvek nešto događa u poslednjem trenutku i oni uvek dovode druge u situaciju da čekaju i da pronalaze u sebi razumevanja za njihove razloge. Tu nema ljutnje i naboja, samo ispuniš svoje upozorenje i daš drugoj osobi lekciju o kojoj će morati da razmišlja. Takođe, možemo otvoreno reći da nam neki predlog uopšte ne odgovara i da nečiji zahtev ne možemo da ispunimo na taj način. A zatim možemo razmisliti i možda pronaći kompromisno rešenje.
