Možemo da uputimo zahtev
Zehtev u vidu molbe je i dalje zahtev – možemo nekoga da zamolimo da nešto uradi ili ne uradi (da dođe tačno na vreme, da ne koristi neprilične šale dok mu nešto pričamo, da nas sasluša i shvati ozbiljno, da ne izbegava suočavanje). Kroz zahtev saopštavamo nekome da nam je nešto neprihvatljivo i upozoravamo ga da je to problem koji treba da rešimo, jer nismo spremni da još dugo tolerišemo njegovo ponašanje.
Možemo nekoga informisati o tome kako se osećamo
Ako nas vređa i ljuti to što neko radi, možemo da mu kažemo kako se osećamo i da onda vidimo šta će ta osoba da uradi sa tom informacijom. Kada imamo posla sa svesnim osobama, to je obično sasvim dovoljno da dobijete odgovarajuću povratnu informaciju.
Ukoliko ste isprobali sve načine da nekome jasno kažete i pokažete da se zbog nečega u njegovom ponašanju i načinu kako vas tretira, osećate loše, da ne možete to da tolerišete, da vam je potrebno da svoje ponašanje koriguje, da hoćete da pronađete kompromisno rešenje, a ta osoba nikako ne uspeva da vam izađe u susret – možda zato što uopšte i ne pokušava, ili pokušava, ali tako da uvek sabotira početnu nameru – ako ste nekome pružili dovoljno šansi da vas shvati ozbiljno, razume i ispoštuje, a on to ipak ne čini, onda i dalje možete da donesete jednu od dve odluke. Da prekinete taj odnos, uz jasno obrazloženje zašto to činite, ili da odlučite da vam je odnos važniji od vaših granica i samopoštovanja i da se izmaknete iz tog ego koncepta, zarad svojih osećanja i suštinskih potreba koje vam ta osoba ispunjava. A to je put oduhovljenja, daleko teži od postavljanja i poštovanja granica. I to ne treba da bude mučenički put, nemojte pomešati žrtvovanje sa svesnošću i rešenošću da poštujete nešto što vam je važnije od sopstvenih granica.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/starsoul
Aleksina Đorđević
