Stare duše su one osobe koje imaju osećaj i uverenje da su već dugo prisutni na Zemlji, i da su na putu inkarnacije promenili mnoga tela i proživeli mnoge živote. To su intuitivne osobe, smirene i mudre, uporne i stabilne, pune pritajene vatre koja ume čudesno da plane, da obasja i ugreje živote svih oko sebe. One svakog prihvataju i razumeju, lako se povezuju sa drugim dušama i u odnosima se orijentišu brže, lakše i bolje nego ostali. Nekako unapred sve znaju, nikad ne gube nadu i istrajni su u svojoj potrazi uprkos brojnim razočaranjima. Među tolikim srodnim dušama sa kojima su već imali posla u ranijim životima, teško je pronaći onu jednu, koja će biti kompatibilan partner pored koga nikada nisu sami i izvan shvatanja i dosega njegovog uma i srca.
Svest o sebi ne pomaže mnogo
Stare duše poznaju sebe bolje i dublje nego ostali. Znaju na šta su spremne, šta mogu a šta ne mogu u vezi, koliki su im kapaciteti i šta tačno traže. Trebalo bi da im ovo daje ogromnu prednost u mudrom izboru partnra, ali to zapravo neverovatno sužava njihov izbor. Ponekad osećaju da će ostati same – u ovom životu. I ponekad požele da već jednom završe taj zemaljski posao i da se više ne vraćaju.
Njihova hipersenzitivnost može da uništi vezu
Suviše razmišljanja i analiziranja kod starih duša nikada nije puko racionalizovanje i intelektualna gimnastika, jer se temelji na dubokom osećaju, na genetskom i energetskom zapisu koje nosi njihovo biće. I tako, hjihovi hipersenzori otkriju ono što ih zanosi i ushićuje, što vibrira na njihovoj frekvenciji, predaju se tome, lete neko vreme na najvišim vibracijama i onda se sunovrate, jer realnost ne podržava ovakav uzlet. A kad hipersenzori registruju prizemljenje, zdrav razum preuzima i nemilosrdno odseca sve što nije održivo i prihvatljivo. Oni čuvaju sebe, jer su dužni da to čine, po cenu da žrtvuju ljubav prema drugome, prema srodnoj duši, koja ih potresa do srži i prožima njihovo biće.
