U savremenom svetu i načinu života, ljudi su često usamljeni i nedostaju im pravi prijatelji, a površna poznanstva koja ostvaruju putem društvenih mreža, ne zadovoljavaju potrebu za razumevanjem i prihvatanjem. Ali situacija ume da bude i obrnuta – ostvarujemo površne veze putem društvenih veza sa osobama za koje osećamo da su nam bliske i sa kojima bismo voleli da razvijemo prijateljstvo, ali za produbljivanje odnosa nema mesta i vremena, ni u našem, ni u njihovom životu. Tako ostajemo uskraćeni za čitavu dimenziju odnosa koji imaju potencijala, ali ne mogu da se razviju, zbog objektivnih okolnosti.
Možda zbog toga treba da proširimo koncept prijateljstva – da uvedemo vrednovanje za tu vrstu odnosa koje ne možemo da razvijamo sa ljudima koji su nam dragi, koji nam uvek ostaju novi prijatelji, jer sa njima ne uspevamo da provedemo te silne sate kojima se meri zbližavanje. Sa nekima od njih uspevamo da se upoznamo, da se sretnemo uživo i da osetimo koliko bismo voleli da možemo da se srećemo češće. Sa nekim od tih osoba koje smo uspeli da upoznamo, ostajemo u kontaktu i razmenjujemo sadržaje virtuelno, a neki nam se izgube sa mreže i iz vida i ugasi nam se komunikacija, a da se tek u nekom trenutku setimo da ih nema i zapitamo se gde su i šta im se dešava.
Pošto je umreženost način da stalno stičemo nove prijatelje, ostajanjem na površini tih prijateljstava (iako su to osobe koje bismo voleli često da viđamo i koje nam se baš sviđaju) plaćamo danak savremenoj komunikaciji. Ali – da nije interneta i društvenih mreža, verovatno ih nikada ne bismo ni primetili, niti sa njima bilo šta razmenili i ne bi bili deo našeg života, makar i samo na taj način, prisutni u paralelelnoj realnosti, koja je očigledno postala integralni deo naše svakodnevice.
Aleksina Đorđević
izvor slika : www.instagram.com , www.unsplash.com
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
