Zna se šta je doza – čašica žestokog pića sadrži trećinu ili polovinu decilitra, a vino se pije iz visoke, velike, elegantne čaše, koja se nikad ne puni do kraja, osim ako nije šampanjac u pitanju. A koliko vina se tako popije? Pa, to se izgleda meri na flaše, a ne na čaše. Kulturno je sipati vino do pola čaše, ali koliko puta ćeš sipati po pola čaše, to niko ne gleda. Kad se isprazni flaša (a to je samo litar, ili manje) otvori se nova.
Ako se u prošlosti mnogo pilo – vino se pilo takoreći, umesto vode, a bilo je i bezbednije, jer je voda bila sumnjiva i nekontrolisana – danas se pije još više. I iz mnoooogo većih čaša! Na početku 18. veka, prosečna čaša za vino primala je 66 mililitara tečnosti, danas, taj prosek iznosi 449 mililitara.
Istraživanje o veličini čaša za vino, sprovedeno je u Britaniji, proučavanjem preko 400 primeraka staklenih čaša u rasponu od 300 godina – proučavane su muzejske kolekcije, ispitana fabrička proizvodnja čaša i svi drugi dostupni izvori. Utvrđeno je da je tokom vremena čaša za vino postajala sve veća – i to upadljivo.
Sredinom 18. veka, čaše za vino su bile male, ali možda je razlog tome bio porez na proizvodnju stakla, koji je ukinut jedan vek kasnije, tokom industrijske revolucije. Čaše za vino su tada postale veće i laganije.
