Zar moraš da učiš? Pa, pošto se toliko piše i priča o ljubavi na svim nivoima, ta tema je toliko intrigantna verovatno zato što je svi stalno istražuju – da bi saznali i otkrili ono što ne znaju. I stalno imaš šta da saznaš. To da ego predstavlja prepreku ljubavi, ali da ljubav, da bi opstala u svakodnevici i površnom, materijalnom nivou života, mora da računa na ego i da njime barata, da postavlja granice, da hendluje, taktizira i pravi kompromise.
A možda i ne mora?
Ne postoji priručnik koji će ti dati tačna uputstva, istinite odgovore i razrešiti dileme. Naći ćeš mnogo štiva na tu temu, kao i tekstova sa raznim strategijama i taktikama, kojima upravlja ego na kormilu ljubavnih odnosa, ali nikakva te literatura neće naučiti da voliš. Eventualno, to će uraditi sam život, ako imaš sreće, tačnije, ako imaš petlje, pa živiš autentičan život, a ne neku bednu (ili bogatu) imitaciju.
Prilično od tebe zavisi, koliko ćeš dopustiti životu da te ponese i pouči – kako da se prepustiš toku, kako da sebi dozvoliš da radiš ono što osećaš prema drugoj osobi, bez svih onih gluposti, strategija i taktika, koje te uče kako da govoriš i radiš suprotno od onog što osećaš i želiš, odnosno, kako da obuzdaš svoja osećanja.
Sirova je ljubav, a nama je potreban oprez, romantični velovi da prikriju ogoljenost, samo zato što nismo sasvim ono što jesmo, niti umemo da dopustimo drugima da to budu, da ih prihvatimo takve kakvi su.
